Odlazak u teretanu se savetuje svima, ali pošto naporno vežbanje pod teretom može izazvati različite zdravstvene tegobe, posebno srca, potrebno je umreno i kontrolisano vežbati.
Kada je obuka u pitanju, prof. Dr Petar Otašević, specijalista interne medicine sa subspecijalizacijom kardiologije i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u intervjuu za MONDO kaže da lekari apsolutno preporučuju vežbanje, ali da u slučaju sredovečnih ili starijim osobama potrebno je prethodno izvršiti individualne zdravstvene preglede.
„Vežbanje je nešto što mi lekari savetujemo svima, pored izbegavanja brze hrane i uopšte svake hrane koja sadrži veliku količinu masti, šećera ili ugljenih hidrata. Preporuka su redovne vežbe u trajanju do 150 minuta nedeljno, ali to ne mora da bude trening u teretani, već bilo koja vrsta fizičke aktivnosti po sopstvenom izboru, kao što su hodanje, brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla itd. , kaže doktor.
Međutim, kako savetuje, potrebna je određena doza opreza i prethodna kontrola, posebno kada je reč o sredovečnom stanovništvu.
„Ako ste srednjih godina, pre nego što odlučite da počnete da vežbate, posebno ako planirate da idete u teretanu, bilo bi dobro da proverite opšte zdravstveno stanje, odnosno uradite kardiološki pregled koji podrazumeva proveru krvnog pritiska, laboratoriju, EKG i ultrazvuk srca, da biste utvrdili da li je vežba bezbedna za vas i kojim tempom treba da vežbate“, savetuje stručnjak iz MONDO-a.
Izračunajte svoj maksimalni broj otkucaja srca
Kada su u pitanju kardio sportovi i vežbe poput trčanja, plivanja i vožnje bicikla, ili preskakanja užeta, koji povećavaju vašu izdržljivost, sagovornik ističe da pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem. Pored toga, kardio vežbe povećavaju potrošnju kalorija, što je dobro za kontrolu težine.
„Kardio trening ima brojne pozitivne efekte i preporučuje se svima, pod uslovom da prilagodite intenzitet svojoj kondiciji i opštoj fizičkoj kondiciji. To su aerobne vežbe koje zapravo povećavaju našu izdržljivost, tokom kojih rade svi mišići, uključujući i srce. Na ovaj način se troši više kiseonika i tope nagomilane masti“, objašnjava doktorka, koja još jednom naglašava da određene starosne grupe moraju da provere svoje zdravlje pre nego što se odluče da počnu da vežbaju.
S druge strane, opšti savet našeg stručnjaka je da obratite pažnju na to koliko brzo radi vaše srce.
„Ne bi trebalo da pređe maksimalni broj otkucaja srca, koji se računa oduzimanjem broja godina od 220. Na primer, ako imate 50 godina, kada oduzmete taj broj od 220, dolazimo do računice da vaše srce ne bi trebalo da kuca brže od 170 otkucaja u minuti, odnosno to je maksimalna gornja granica“, naglašava doktorka koja zaključuje. da što je osoba starija, njen maksimalni broj otkucaja srca će se smanjiti.