Mrzim sestru, ne podnosim je. Dovela momka u kuci kod nas dok je na poslu namerno dajem njenom detetu hranu kojoj istekao rok trajanje glumim ljubav da je volim i poklanjam joj poštovanje da ne bi
shvatila da je mrzim! Njen sadašnji momak s kojim živi je moja neprežaljena ljubav i ne mogu da oprostim sestri što mi otela ljubav svog života. Ja sam s njim bila na veče pre nego što su oni započeli vanbračnu zajednicu od tada zapostavio me…. Tužna sam! Znam da nije moj! Ogorčena sam na sve muškarce i mrzim sebe što moram da prihvatim svoju sudbinu. Namerno trujem sestrino dete sa hranom jer ako se detetu
desi ono najgore ostaviće je, ubeđena sam da hoce… Svakodnevno spavam sa njim iž zelje i osvete mojoj sestri to traje odkad sr uselio kod nas kući. Mrzim sto me ne ceni kao sestru, mrzim što je bolja ribaa od mene.
Moja najbolja prijateljica je od gimnazije kada smo se upoznale bila uvek tu za mene. Uvek me je savetovala, gurala napred i prolazila sa mnom kroz svaki raskid i plakanje. U poslednje vreme me je malo izbegavala zbog teške finansijske situacije. Kako sam ja u veoma dobroj, nekoliko puta sam je iznenadila sitnicama. Malo slatkiša, šminka, kozmetika, častim kafu ili ručak. Ona se toliko ljuti što se trošim na nju ali vidim da se zaista svakoj sitnici obrađuje. Za ručak i piće mi je žao i da delimo račun kad zarađujem nekoliko puta više od nje ili da to bude razlog da ne izađemo. Poslednji put mi se sa suzama u očima zahvalila što se ne ljutim na nju da baš nema novca da puno izlazimo. Obožavam je i ne mogu da joj objasnim da se njeno prisustvo i podrška ne meri ni sa kakvim glupim novcem.