Prije par godina dok sam razgovarala sa tatinim šefom u kućnoj varijanti, iz haljinice koju sam nosila ispala mi je s..! Znači veći blam nije mi se desio, on je mlađi čovjek ja jesam bila klinka ali imala sam grudi. On je skrenuo pogled dok smo pričali, ali nisam znala o čemu se radi,slučajno sam pogledala.. A ne nosim brus, ne volim… Užasno se osjećam kad god se sjetim.
Mrzim roditelje koji me nisu naučili ništa o životu a onda pričaju kako im je neverovatno da dete od 20 godina nema želju ni za čim. Sve što znam o životu naučila sam na ulici i na internetu. Jedino što su me naučili je ćuti dok drugi pričaju pa sad svi u familiji govore da sam mutava. Ne pušim, ne drogiram se, jedna sam od najboljih učenica u školi ali opet sam za njih debil od deteta, glupača, pa onda jedan šamar. Čuvam i svoje i njihove pare jer imam želju da platim vozački, kurseve i još neke stvari i zato im ništa ni ne tražim da mi kupe, pa me zato zovu besno dete sito od svega. Svi znaju šta žele od života, na koje fakultete žele, a ja jedino što znam jeste da želim da umrem. Još uvek imam neke želje i snove koje oni gaze od kad znam za sebe. Ja ako izdržim još jednu godinu u životu biće super.