BEOGRAD – Na današnji dan pre tačno dva meseca, tog kobnog 3. maja, Srbiju je zadesila jeziva tragedija koja nas je zauvek promenila i od koje ćemo se teško ikada u potpunosti oporaviti.
Još se Beograd nije bio pošteno ni probudio, a nešto pre devet sati počela je da se širi vest o pucnjavi u školi, u samom srcu prestonice. Mnogi su pomislili da se radi o “pucnjima upozorenja”, ranjavanju nekog lokalnog dilera koji je operisao oko škole… Međutim, onda su krenule da stižu nezvanične informacije da ima i stradalih, pa da među žrtvama ima i dece, da bi ubrzo bilo otkriveno da se u Beogradu desilo ono što smo mislili da nama nikada ne može da se dogodi.
Da se dogodilo ubistvo, masovno ubistvo, masakr. U OŠ “Vladislav Ribnikar”. I da su skoro sve žrtve nedužna deca. I da je počinilac ni manje ni više nego 13-godišnji dečak, učenik škole, dete iz ugledne porodice, koji je postao najmlađi masovni ubica na svetu, a da su većina ubijenih njegovi drugari iz odeljenja ili vršnjaci koje je veoma dobro poznavao.
Vračar, knjiga žalosti, OŠ Vladislav Ribnikar
FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ/ MONDO
Roditelji su tog 3. maja ispratili decu u školu, neki zbog obaveza čak nisu ni stigli da se pozdrave. Nisu znali da je to poslednji put da vide svoje dete. Nakon toga, deset porodica je ostalo bez svojih najbližih – roditelji dece koja su pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar” više nikada neće videti svoje ćerke i sinove. Deca koja idu u školu sa Vračara više nikada neće ugledati svoje vršnjake, kao ni njihovog čuvara i heroja – čika Dragana, piše Blic.
Potresne slike drugara ubijenih, ali i desetina hiljada Beograđana koji su narednih dana u tišini prodefilovali pored “Ribnikara”, u suzama i kroz jecaje ostavljali cveće, palili sveće, ispisivali poruke od kojih se srce cepalo, obišle su region, pa i šire.
OŠ Vladislav Ribnikar, Vračar, pucnjava u školi
FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
– Danas sam u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakome sam se gledajući ga u oči zahvaljivao uz blagi naklon. I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija, kako joj i ime kaže, mudro naučila tome – rekao je Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih devojčica.
Dva meseca kasnije, tuga i očaj su i dalje u vazduhu. I neverica. I mnogo pitanja bez odgovora.
Vračar, knjiga žalosti, OŠ Vladislav Ribnikar, Dragan Vlahović
FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ/ MONDO
O dečaku ubici…
U stravičnom zločinu koji je počinjen 3. maja trinaestogodišnji dečak je usmrtio 10 osoba i ranio još šest. Na licu mesta je stradalo osmoro učenika i školski čuvar, dok je devojčica A. A. preminula 15. maja od zadobijenih povreda.
Dečaka ubicu inspektori izvode iz OŠ “Vladislav Ribnikar” neposredno nakon masovnog ubistva. Istraga je odmah utvrdila da je dečak-ubica zločin do detalja planirao mesec dana, da je imao skice škole i spisak potencijalnih žrtava, pa čak i da su neki označeni kao “prioriteti”.
Tinejdžer koji je usmrtio deset osoba odlično je baratao oružjem, pošto ga je otac još od 12. godine vodio u streljanu, vežbao je i ersoft, a kriminolozi tvrde da je “pucao kao profesionalac”.
Dečak-ubica je bio pod pritiskom roditelja koji su u njemu videli “malog genijalca”, upisali su ga u muzičku školu, na časove glume, jezika, ali i razne sportove.
Kada ga je 2021. udario drugi dečak, u Tiršovoj mu je urađena psihološka evaluacija i ocenjen je kao izuzetno pametan, vaspitan, moralno i etički orijentisan, ambiciozan.
Pošto nema napunjenih 14 godina, ubica ne može krivično da odgovara, ne može da bude u pritvoru niti da bude osuđen na zatvorsku kaznu, ali može na duže vreme da bude smešten u ustanovu zatvorenog tipa.
Trinaestogodišnji dečak-ubica postao je najmlađi masovni ubica na svetu, a za razliku od drugih slučajeva u svetu, on nijednog trenutka nije ni pomišljao da može da bude ubijen, a kamoli da digne ruku na samog sebe.
Dečak ubica potiče iz ugledne beogradske porodice, otac mu je poznati lekar radiolog, a majka profesorka mikrobiologije. Ima i desetogodišnju sestru koja je takođe pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar”.
Otac, majka i dečak-ubica
Otac dečaka ubice priveden je istog dana nakon jezivog zločina i njemu je određen pritvor jer je dečak-ubica u masakru koristio oružje koje je otac držao u sefu u njihovom stanu. Dva puta mu je produžavan pritvor.
Nakon što je majka počela da obilazi notare po Beogradu, a otac tražio da ga jedan poseti u pritvoru, sud je odlučio prvo ocu da zabrani raspolaganje imovinom, a nešto kasnije i majci.
Viši sud je popisao imovinu koja je u vlasništvu porodice dečaka ubice. Sud je utvrdio da porodica ima u vlasništvu četiri stana, garažno mesto, deo poslovnog prostora i jedan automobil.
Vračar, OŠ Vladislav Ribnikar, dan posle, Milan Nedeljković, Milan Nedeljković predsednik GO Vračar, sveće
FOTO: NENAD KOSTIĆ
Majka dečaka ubice i njena desetogodišnja ćerka pre desetak dana su vraćeni sa graničnog prelaza Prohor Pčinsjki pošto im nije dozvoljen izlazak iz Srbije. Ocu se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela – teško delo protiv opšte sigurnosti, odnosno da nije držao obezbeđeno oružje kojeg se dokopao dečak ubica pre nego što je izvršio masakr. Protiv majke je pokrenut postupak kako bi se utvrdilo da li ima elemenata krivičnog dela „zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica“.
O zločinu
Jezivi zločin u “Ribnikaru” je, prema urađenoj rekonstrukciji, trajao između pet i sedam minuta, ne više. Toliko je prošlo od momenta kada je 13-godišnji dečak ušao u školu, pa do trenutka dok je ispraznio oružje i sačekao policiju da ga uhapsi.
Kako je saopšteno, on je u školu došao sa rancem u kojem su bila dva očeva pištolja, nekoliko okvira municije i četiri Molotovljeva koktela koja je planirao da aktivira kako ne bi bio sprečen u svom pokušaju od strane policije.