rak debelog creva u trećem stadijumu sa 24 godine.
Bailey McBreen sada ima 25 godina, iz Sarasote na Floridi, i nikada nije zamišljala da nešto tako obično može biti simptom nečega tako smrtonosnog.
Medicinska sestra je znala da nešto nije u redu dok je bila na odmoru sa verenikom 2021. Na putovanju ju je mučilo stalno podrigivanje koje se dešavalo “pet do deset puta dnevno” – iako ranije, kaže, nije mogla da podrigne. Tek kasnije je saznala da je u pitanju rak debelog crijeva i da je u poodmakloj fazi.
Par se našalio na račun njene iznenadne sposobnosti oslobađanja gasova, a dok je doktorka za taj fenomen okrivila “anksioznost”, ona se fokusirala na planiranje vjenčanja iz snova.
– Šalili smo se na račun mog podrigivanja na odmoru jer to nikako nisam mogao. Nismo mislili da je to ništa alarmantno, jer je podrigivanje tako normalno za sve ostale. Slučajno sam to spomenuo svom doktoru prilikom sljedećeg posjeta, ali opet, ni oni nisu ništa mislili na to i pripisali su to anksioznosti.
Nije imala drugih simptoma i na kraju se sve vratilo u normalu do januara ove godine.
Tada su se pojavili novi simptomi
Ono što se nekada smatralo šalom ubrzo se pretvorilo u nešto mnogo zlokobnije. Kako je vrijeme odmicalo, njeno neobično podrigivanje bilo je praćeno nizom drugih zabrinjavajućih simptoma kao što su povraćanje i mučnina.
– Planirala sam veridbu tako da sam bila jako zauzeta i preokupirana, ali sam onda nakon žurke shvatila da nisam išla u toalet nekoliko dana, što za mene nije bilo normalno. Kako je sedmica odmicala, pojavljivalo se sve više simptoma. Imao sam strašne bolove u stomaku, grčeve i mučninu, i nisam mogao da zadržim hranu. Kao medicinska sestra, znala sam da su to simptomi opstrukcije tankog crijeva, pa sam pokušala sama to popraviti. Međutim, kada je došao vikend, bila sam toliko u bolovima da mi je mama rekla da moram u bolnicu.
Na insistiranje njene majke, par je otišao u bolnicu, gde je Bejli podvrgnuta skeniranju. Nekoliko trenutaka kasnije, ona će dobiti poražavajuću dijagnozu.
– U roku od 10 minuta rečeno mi je da imam masu na debelom crevu i da veruju da je rak debelog creva dok se ne dokaže suprotno. Odmah sam primljen u bolnicu. Kada su se vratili rezultati biopsije, potvrđeno je da imam rak debelog crijeva trećeg stadijuma. Osjetila sam kako mi je krv navirala iz glave kad sam čula te riječi i cijelo mi se tijelo ukočilo. Nisam mogao vjerovati šta sam čuo. Onda sam samo ušao u režim medicinske sestre i počeo da postavljam mnoga pitanja. Razmišljao sam o VTO, opadanju kose i hemoterapiji.
“Trenutno čekam da vidim šta će se dalje desiti”
Bailey je podvrgnuta daljnjoj operaciji uklanjanja dijela debelog crijeva i nekih limfnih čvorova. Ona je također završila 12 sedmica kemoterapije i trenutno čeka rezultate kako bi odredila svoje sljedeće korake.
– Upravo sada čekam da vidim da li će mi trebati još operacija. Doktori nisu mogli da dobiju jasnu marginu u prvoj rundi da uklone rak jer se i on zakačio za moju slezinu. Ili će mi možda trebati daljnji tretman kao što je radioterapija.
Brzi razvoj događaja ostavio je Bejlija u krajnjem šoku. Napomenula je da nikada ne bi smatrala da je podrigivanje simptom raka.
– To je nešto što se tako lako odbacuje. Ali naučio sam da je sve što za tebe nije normalno zapravo nenormalno. Simptomi su način na koji nam naše tijelo govori da nešto nije u redu.
Onkolog je rekao Bejliju da je podrigivanje jedan od najvećih simptoma koji se primećuju kod mladih odraslih osoba sa rakom debelog creva. Buduća mlada kaže da se “moli” da se rak ne vrati, dodajući da se osjećala “izgubljeno” od iscrpljujućeg tretmana.
– Od završetka hemoterapije osećam se izgubljeno. Čudno je samo čekati i moliti se da se to više ne ponovi. Međutim, planirao sam svoje vjenčanje usred svega ovoga, što mi je dalo nešto na šta da se fokusiram i okupiram svoj um. U novembru ćemo imati malo vjenčanje na drugoj destinaciji. Bilo je neverovatno imati nešto što će mi osvetliti tokom nečega veoma mračnog i strašnog. Jedva čekam da se udam.
Bailey je svesrdno fokusirana na holistički preokret u životu kako bi mogla zadržati energiju koja joj je potrebna da se bori za svoj život. Iskustvo ju je takođe naučilo nekim ključnim lekcijama o životu.
– Moj najveći zaključak iz svega ovoga je da apelujem na sve da ne dozvole doktorima da odbace vaše simptome. Vi poznajete svoje tijelo bolje od ikoga i ako mislite da nešto nije u redu, ne dozvolite da moderna medicina to prikrije.