Najpodmukliji oblik raka, od koga u proseku u Srbiji godišnje oboli skoro 7.000 ljudi, a umre njih 4.600, odneo je i velikog srpskog glumca Žarka Lauševića, koji je preminuo danas u 63.godini. Pre njega od iste bolesti umro je i naš proslavljeni glumac Nebojša Glogovac.
Karcinom pluća je među četiri najčešća maligna tumora, ispred karcinoma debelog creva, dojke kod žena i prostate kod muškaraca.
– Najčešće je tako kad je u pitanju najmaligniji oblik karcinoma pluća. On se zove mikrocelularni, sitnoćelijski, koji je ponekad mali, ali kad se ustanovi, pacijent najčešće već ima metastaze. On toliko brzo napreduje da prosto nema vremena ni da se primi terapija – objašnjava prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
Ovo su najčešći simptomi, ali postoji i jedan atipičan
Simptomi i znaci raka pluća zavise od mesta gde je tumor nastao, njegove proširenosti i, eventualnog, prisustva metastaza. Rak pluća se obično otkriva u odmakloj fazi bolesti, najčešće pri rutinskim sistematskim pregledima.
Problem je što, kaže naša sagovornica, simtomi koji mogu da ukažu na prisustvo raka pluća nisu specifični samo za tu bolest već se mogu javljati i kod drugih bolesti pluća.
– Simptomi koji bude sumnju na rak pluća su kašalj, iskašljavanje, krv u ispljuvku, osećaj otežanog disanja, bolovi u grudima, promuklost, umor… Jedan od simptoma može biti i bol u ramenu (tzv. pankoast tumor). Kada se javi bol u ramenu, ljudi najčešće i ne pomišljaju na karcinom pluća, već izgube dragoceno vreme idući na fizikalnu terapiju.
Tri su vrste raka pluća, u zavisnosti od ćelija koje se maligno menjaju, adenokarcinom, karcinom skvamoznih ćelija i mikrocelularni karcinom pluća. Druga podela raka pluća jeste na mikrocelularni i nemikrocelularni karcinom pluća.
– Ove vrste raka rastu i šire se na različite načine i imaju različite mogućnosti lečenja. Mikrocelularni karcinom je najagresivnija i najbrže rastuća vrsta karcinoma pluća s velikim malignim potencijalom i jako brzim metastaziranjem u okolne i udaljene organe i tkiva. Nemikrocelularni karcinomi, kojima pripadaju adenokarcinom i planocelularni karcinom, kao i neke od kombinacija ove dve grupe, mogu po biološkom ponašanji biti manje agresivne – navodi doktorka.
Kako se postavlja dijagnoza
Detaljni podaci i klinički pregled su prvi koraci u postavljanju dijagnoze. Potom se radi obavezan rendgenski snimak pluća, na kome u slučaju raka postoje promene u vidu zasenčenja.
– Pluća treba snimiti kod svakog kašlja koji traje duže od dve nedelje. Skener pluća, tzv. CT pluća, daje informacije o veličini, položaju i odnosu tumora s drugim organima. Uobičajeno se da se ovaj snimak radi sa kontrastom, a važan je podatak da li postoje uvećane limfne žlezde. To sve pomaže da se proceni stadijum bolesti.
Ako se sumnja na postojanje metastaza, rade se i skenerski pregledi glave i trbuha.
– Dijagnoza se postavlja i pregledom uzorka koji se dobija biopsijom pluća, biopsijom plućne maramice ili torakoskopijom, koja pripada grupi minimalno invazivnih hirurških procedura. Rade se i citološki pregledi ispljuvka, kao i laboratorijske analize, rutinske i na tumorske markere.
Najbolju prognozu imaju pacijenti koji mogu da se operišu
Po postavljanju dijagnoze određuje se stadijum bolesti.
– Nemikrocelularni karcinomi pluća stepenuju se od prvog do četvrtog stadijuma. Najbolju prognozu imaju pacijenti kod kojih tumor može da se operiše. Opsežnost operacija zavisi od njegove proširenosti, pa može da se odstrani deo pluća s rakom ili čak i celo plućno krilo. U lečenju se primenjuju i citostatici, koji se daju u ciklusima, a jedna od metoda lečenja je i radioterapija ili zračenje – objašnjava prim. dr Tatjana Radosavljević i dodaje da pluća treba snimiti kod svakog kašlja koji traje duže od dve nedelje, a pušači posle 35. godine treba jednom godišnje da snime pluća.
Violeta Nedeljković