OSTALE SU SAMO USPOMENE! Sjećanje Vesne Radusinović: Žarko i ja samo živjeli u ISTOM DVORIŠTU, krali smo breskve i PRODAVALI IH…

OSTALE SU SAMO USPOMENE! Sjećanje Vesne Radusinović: Žarko i ja samo živjeli u ISTOM DVORIŠTU, krali smo breskve i PRODAVALI IH…

Književnica Vesna Radusinović je kao dijete provela nekoliko godina u komšiluku s pokojnim Lauševićem na Cetinju. Kao i sva djeca, bili su maštoviti i nestašni i puni života koji ih je kasnije odveo na različite strane.

Vesna se među prvima javno oprostila od Žarka Lauševića. Objavila je njegovu fotografiju na Instagramu i napisala četiri tužne rečenice.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Kad god se pojaviš u kadru svi nestanu! Ne vide se, ne čuju se. Oduvaš ih. Smrt ne postoji i ništa sem večnosti ne broji – napisala je književnica.

Drhtavim glasom i vidno potrešena Vesna nam je pričala kako je izgledalo odrastanje sa Lauševićem na Cetinju gdje su bili prve komšije.


FOTO: BETA

– To je bio jako davno. Žarko je bio moj prvi komšija na Cetinju. Odrasli smo u jednom dvorištu. On i njegov brat su uvek bili zaštitinički raspoloženi prema nama koji smo bili nekoliko godina mlađi. Ja sam nekoliko godina mlađa od Žarka. Uvek sam bila inicijatorka vešte i lake zarade, pa onda je on u neko doba pristao da bude Oliver Mlakar, a da ja budem Helga Vlahović, a baba je pristala da njen kišobran bude bubanj za pitanja. I mi smo radili jelte kviz – seća se Vesna i nastavlja:


ISTAKNUTA KNJIŽEVNICA VESNA RADUSINOVIĆFOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Sve se to odigravalo kod babe u dvorištu dok je jednom prilikom nismo pobrali cveće i breskve jer nam je dosadilo da se igramo kviza. I onda smo prodali to sve na pijaci i breskve i cveće, i za novac kupili loptu. Inače, ulazak na kviz je bio dozvoljen celom komšiluku u Ivan Begovoj ulici na Cetinju u kojoj smo odrastali Žarko i ja. Žarko je znao da uzme bakinu varjaču i najavljivao bi Sofiju Loren. Nije to trajalo dugo, samo nekoliko razreda osnovne škole. To su bile ujedno i prve pare koje smo zaradili. Ulaz na taj kviz Olivera i Helge bio je 20 i 50 para. Klinci u ulici su zdušno to plaćali, ali mi smo bili velikodušni pa smo svima kupovali loptu ili Mikijev zabavnik, šta je tada bilo u modi. Znate, to su bile sedamdesete. U godinama koje su sledile bili smo jako ponosni na njega. Zdravo i lepo detinjstvo smo imali. On je fantastično slikao, savršeno kuvao, razvio je sve svoje talente – ispričala je Vesna.