Novak Đoković dao je intervju za američki CBS, dugo se čekala priča sa najboljim teniserom svih vremena, to potvrđuje i činjenica da je ovaj kanal dugo i često objavljivao tizere i najave. Štaviše, prva najava je čak i brisana, što je izazvalo revolt njegovih navijača. I dalje traje polemika oko toga ko je “broj 1” svih vremena, zbog čega je i CBS “birao reči” o debati. Sad je objavljen i ceo transkript intervjua.
U najavi, podsjetio je novinar Džon Verthajm na poslednje finale US Opena i titlu Novaka protiv Danila Medvedeva, koji je skoro deceniju mlađi od njega. Tako je Novak postao najstariji čovek koji je osvojio turnir u Open eri. Đoković kao motivaciju vidi gladne, mlade igrače.
Bilo je reči o deportaciji, Alkarasu, deci, planovima za budućnost. Šokirao je novinara Džona Verthajma rečima da na terenu gađa pozicije veličine novčića. Pred vama je ceo transkript.
Džon Verthajm: Vi trenutno pobjeđujete igrače, dobre igrače, koji su po godinama bliži vašoj djeci nego oni vama. Koliko vam to daje satisfakciju? Sviđa li Vam se to?
Novak Đoković: (smijeh) Ne znam da li to zvuči dobro, da budem iskren. Ali da, mislim da su mladi momci koji su jako gladni i veoma inspirisani da igraju svoj najbolji tenis protiv mene dodatna motivacija. Mislim da nekako probude zvijer u meni.
Đoković više ne juri rekorde, on ih stvara. Njegova tvrdoglava navika da osvaja velike titule počela je 2008. godine…i to je trajalo.. i polovina od njegovih 24 Grend slemova dolazi nakon što je napunio 30 godina, nedavno je slavio na US Openu, prošlog septembra…. kaže da možda nije tako brz kao nekada, ali je mudriji i tačniji.
Džon Verthajm: Dajte nam osećaj veličine mete na koju ciljate.
Novak Đoković: (smeh) Ovako. Mali novčić. Ponekad, da. Ponekad, povremeno…
Džon Verthajm: Vi to ozbiljno?
Novak Đoković: Ozbiljan sam. Znaš, s vremena na vreme, ciljam tu veličinu. Zavisi od momenta, trenutka meča, protiv koga igram, kakva je taktika.
Drugi deo njegove taktike: traženje bilo kakvog nagoveštaja slabosti preko mreže…
Novak Đoković: Iako u tenisu nema fizičkog kontakta, ipak ima dosta kontakta očima. Kada menjamo strane, kada sedimo na klupi, a onda mi na velikom ekranu pokažu kako pije vodu. I onda ga gledam. Kako pije vodu? Da li se znoji više nego obično? Da li diše dobro…
Džon Verthajm: Vau. Unosiš sve ovo tokom meča?
Novak Đoković: Upravo tako. Da li diše duboko ili ne? I onda pogledam kako on komunicira sa svojim timom, znate. Imate sve ove različite elemente koji su u igri koji zaista utiču na performanse i samu igru.
Džon Verthajm: Mogu li da vam kažem koja je jedna od najtežih stvari u vezi sa praćenjem? Ljudi razumeju velike mišiće, brzinu i gracioznost. Mentalnu snagu, za koju mislim da je vaš veliki dar, mnogo je teže artikulisati. Možete li nam pomoći da objasnimo…
Novak Đoković: Morao bih da te ispravim. Morao bih da te ispravim…
Džon Verthajm: Da, u redu. Ispravite me…
Novak Đoković: Nije dar. To je nešto što dolazi sa radom.
Džon Verthajm: Za mentalnu stranu trenirate onako kako biste servirali ili…
Novak Đoković: Apsolutno.
Džon Verthajm: …tvoj forhend. Kako?
Novak Đoković: Apsolutno. Pa, postoje različite tehnike. Svesno disanje je veliki deo, posebno u trenucima kada ste pod tenzijom.
Džon Verthajm: Mislim da mnogi ljudi misle, ‘Oh u ovom trenutku, Novak je tako fokusiran.’ Kažete da je sve ovo deo procesa?
Novak Đoković: Oh, mislim da možda izgledam tako. Ali, znate, verujte mi, unutra je oluja. I, znate, najveća bitka je uvek unutra, zar ne?
Džon Verthajm: Vodite nas tamo.
Novak Đoković: Da, mislim, znate, vi imate svoje sumnje i strahove. Osećam to na svakom meču. Ne sviđa mi se ovakav način razmišljanja koji često viđam u sportu. Kao, ‘Samo misli pozitivne misli. Budi optimističan. Nema mesta neuspehu. Nema mesta za sumnje’ i slične stvari. To je, nemoguće je to učiniti…
Džon Verthajm: Ne prihvatate to?
Novak Đoković: Ti si ljudsko biće. Razlika, pretpostavljam, između momaka koji su u stanju da budu najveći šampioni, i onih koji se bore da dođu do najvišeg nivoa je sposobnost da se ne zadržavaju predugo u tim emocijama. Dakle, za mene je to zaista relativno kratko. Tako da čim to doživim, priznajem. Možda sam, znaš, pukao. Vrištim na terenu, šta god da se desi. Ali onda mogu da se vratim i resetujem.
(kurir.rs)