Pet stotina godina nakon što je imanje Fugeraj otvoreno u Augsburgu, kirije ostaju ispod jednog eura, a različiti ljudi koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama i dalje mogu da žive kako su naučili. Ovi ljudi imaju sigurnost stanovanja.
Piše:Stanite i samo zamislite, na trenutak, da je vaša kirija 88 centi — godišnje. I to se nije promenilo u posljednjih 500 godina. Da, dobro ste pročitali. Dobrodošli u Fugeraj.
Smješten u bavarskom gradu Augsburgu, Fugeraj se smatra najstarijim projektom socijalnog stanovanja na svijetu i nastavlja da pruža subvencionisano stanovanje za stanovnike Augsburga koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama.
Danas u Fugeraju živi oko 150 ljudi, raspoređenih u 140 stanova. Mesto prima oko 30 do 40 kandidata godišnje, sa listom čekanja koja trenutno iznosi 80 ljudi.
Porodična šansa da počne iznova
Noel Guobadija je veseo 27-godišnjak koji živi u Fugeraju od svog tinejdžerskog doba. Njegova tada samohrana majka bila je u teškoj finansijskoj situaciji kada se preselila sa Guobadijom i njegovim mlađim bratom na imanje.
U početku je Guobadija bio uplašen.
– To je staro imanje na kom je većina stanovnika koji su tada tamo živeli bili stariji, a ja sam se stalno brinuo kako će to da prođe. Mi smo bili prva porodica sa očiglednom migrantskom pozadinom. Neki od stanovnika su mogli da budu šokirani, otkrio je on.
Osjećaj zajedništva
Ilona Barber je stanovnica Fugeraja poslednjih šest godina, nakon što se borila da preživi od svoje oskudne penzije.
– Za Božić sam dobila poruku da dobijam stan. To je bio moj božićni poklon, rekla je 71-godišnjakinja. Preselila se u stan od 55 kvadratnih metara (590 kvadratnih stopa) u prizemlju sa svoja dva psa, dve mačke i šest ptica, i postala je zvanična stanovnica Fugeraja.
Kada ne radi na kasi pored ulazne kapije, naplaćuje ulaznice turistima — jedan od izvora prihoda porodice Fugeraja — obavlja male poslove za svoje komšije i prisustvuje društvenim događajima kao što su filmske večeri i sate za kafu.
– Cenim solidarnost, zajednicu koju imamo ovde. I činjenicu da ne morate da brojite svaki cent, rekla je ona.
Ovako izgleda život u Fugeraju
Ovako izgleda život u FugerajuFoto:STEFAN PUCHNER / AFP / Profimedia / Profimedia
Fugeraj takođe omogućava svojim stanovnicima da imaju pristup dva socijalna radnika, uključujući Doris Herzog — čije odgovornosti uključuju podnošenje i pregled prijava, posredovanje u sporovima između komšija i pomoć oko birokratskih zadataka.
– Kontaktiram kompanije zdravstvenog osiguranja, medicinske službe i često pratim ljude na njihove sastanke kako bih osigurala da dobiju ono što im je potrebno da nastave da žive što je moguće samostalnije u svojim domovima, objasnila je Hercog.
Svakodnevne molitve
Nije samo renta ovog mjesta ostala nepromenjena od 1521. Još jedno ključno pravilo je ostalo i poštuje se: stanovnici treba da se mole za osnivača Jakoba Fugera tri puta dnevno. Uslov je dio ugovora o zakupu, a odnosi se na još jedan uslov za život u Fugeraj: Stanari moraju da budu katolici.
Iako je prilično teško da se proveri da li svaki stanovnik ispunjava svoje tri dnevne molitve, Herzog provejrava status kandidata u kancelariji mesne zajednice kako bi se uvjerila da su dio katoličke zajednice.
Kandidati takođe moraju da budu zvanični stanovnici Augsburga, a od onih koji su u mogućnosti se očekuje da pomognu u malim poslovima oko Fugeraja, kao što su baštovanstvo ili rad kao noćni čuvar.
A posle 22 sata, kapije Fugeraja su zvanično zatvorene – stanovnici koji žele da uđu posle tog vremena treba da plate mali žeton noćnom čuvaru na dužnosti, koji iznosi obično 50 centi.
“Selo u gradu”
Imanje liči na neku vrstu srednjovekovne zatvorene zajednice, zajedno sa zelenim površinama, malim trgom gde stanovnici mogu sjediti na okolnim klupama i odmorite se malo, i fontanom. Stanovnici i osoblje često opisuju Fugeraj “selo u gradu”.
Imenjak imanja je njegov osnivač Jakob Fuger, istaknuti augzburški trgovac i preduzetnik čije je prezime bilo sinonim za trgovinu bakrom. Dok je Fuger zahtevao od svojih stanara da se mole za njega tri puta dnevno kao strategiju da ograniči svoje vreme u čistilištu, on je takođe bio pionir u smislu stvaranja pristupačnog smeštaja za siromašne.
Astrid Gabler, šef komunikacija u Fondaciji Fuger, rekla je da je Fugerova ideja o stvaranju prostora za osiromašene građane da stanu na noge bila neobična za to vrijeme.
– Fuger je dao ljudima priliku da imaju pravo na privatnost čak i kada su pali u siromaštvo, rekla je ona.
U to vrijeme, siromašne porodice su često bile podijeljene i poslate u radničke kuće.
– Fuger je držao porodice na okupu. Verovao je da porodice koje su imale svoju privatnost imaju veće šanse da stanu na noge, objasnila je Gabler.
Dana 23. avgusta 1521, Fuger je potpisao dekret o osnivanju Fugeraja. Imanje bi nastavilo da raste i mijenja se kako napreduju vijekovi: dodato je još stanova, kao i prodavnica poklona i muzej za sve veći broj turista koji posećuju svake godine. Tokom Drugog svjetskog rata izgrađen je bunker za zaštitu stanovnika od bombardovanja.
Gledanje u budućnost
Gabler je rekla da je ključna komponenta proslave 500. godišnjice takozvani “Fugerov kod”, nacrt za buduća imanja Fugeraja širom svijeta.
– Jakob Fuger je stvorio Fugeraj ‘in ekemplum’, što znači kao model. Želimo da ljudi razmišljaju o izgradnji više Fugeraja u budućnosti širom sveta, rekla je Gabler.
Fugeraj je u vlasništvu Fondacije Fuger i podržan je od fonda kojim upravlja viši savet, koji se sastoji od trenutnih članova elite porodice Fuger.
Dakle, dok se Fugeraj zalaže za održivo, nezavisno socijalno stanovanje s jedne strane, ono ostaje čvrsto isprepleteno sa generacijama porodice Fuger.
Da li će i ostala imanja slediti ovaj model, zasnovan na privatnom bogatstvu, ili će biti javno finansirane fondacije? Ili kombinacija oboje? Ovo su pitanja koja su se bavila tokom proslave godišnjice Fugeraja.
Povodom obilježavanja kraja 500. godišnjice Fugeraja, događaji pod zastavom “Fuggerei Next 500” održala se u Augsburgu od 6. maja do 12. juna 2022. godine, na kojima se razgovaralo o budućnosti ovog projekta socijalnog stanovanja, zajedno sa idejama da inspirišu slične inicijative širom sveta.
(DW)