Dr Branimir Nestorović nikad nije krio da je u životu iskusio tugu koliko i sreću. Mada se o njegovom životu malo zna, do sada nam je poznato da je veoma vezan za svoj Obrenovac, te da je skoro tri decenije u braku sa istom ženom sa kojom ima kćerku i sina.
“Moja žena kaže da više neće nigdke da ide sa mnom. Kad krenemo, to bude puno ljudi, zaustavljamo se, tu su selfiji… Pa to zloupotrebljavaju, stavljaju kao reklame,” rekao je on jednom prilikom.
Dok o ženi ne priča, dr Nestorović se jednom prilikom pohvalio da njegova kćerka Mina na Filozofskom fakultetu u Beogradu studira i historiju umjetnosti i psihologiju. On je otkrio da je kćerka bila veoma zabrinuta za njega nakon što je postao poznat tokom pandemije virusa korona, a on ju je umirio tako što su izašli u narod.
“Nakon toga je krenulo i na Tviteru sve to, kako obično biva, i onda je moja kćerka krenula da brine za mene, kaže: “Jao, tata, crni ti, ubiće te.” Ja joj tad kažem: “Kćerko, dođi sa mnom na kafu.” I onda nas dvoje odemo na kafu, na Trg Nikole Pašića, i onda ljudi prilaze, pričaju sa mnom. Ja joj onda kažem: “Vidiš, ovo je Srbija, ono je Tviter”,” ispričao je svojevremeno na TV Prva.
Nestorović, inače, ima i sina Uroša, a kada je jednom prilikom pričao o teškim situacijama koje je doživio, pomenuo je da mu je sinu utvrđen autizam.
Evo kako je Nestorović pričao o ženama:
“Žene ne funkcionišu na taj način – one stavraju sopstvene krugove, odnose. U knjigama “Ženski mozak” i “Muški mozak”, na primjer, navodi se da je muški mozak kvalitativan: on ide po prioritetima i riješava stvari od najkrupnije do najsitnije. Za žene je sve istog reda važnosti, kažu da je to mozak poena, a svaka pažnja, svaki gest jedan je poen. Pri tome je potpuno nebitno koji je i koliki gest. Bilo da se radi o kupovini stana ili poklonjenoj ruži – to je jedan poen.
Žene su superiorna bića jer su u suštini svega. Žene biraju za koga će da se udaju, a kažu da se udaju za uspješne muškarce ne toliko zbog sebe koliko da bi obezbijedile uspješne očeve za svoju decu.
Na taj način stvaraju kontinuitet. Svojim ponašanjem one uslovljavaju i ponašanje muškaraca, jer oni sve rade zbog žena, a to usput začine velikim idejama koje su u suštini besmislene. Muškarci koji u sebi nemaju taj ženski princip, nemaju nježnost i ne znaju da zaplaču zapravo su prilično opsani. Oni su spremni da žrtvuju i sebe i druge.
Problem je što vlada suštinsko nerazumevanje između muškaraca i žena: one misle da je važno kako izgledaju, a to je potpuno nebitno jer mi cijeloga života tražimo svoju drugu polovinu, dušu koju ćemo prepoznati kao dio svoje, pri čemu je sasvim nebitno tijelo koje je nosi.
Dok čovjek radi, funkcioniše, oko njega su ljudi koji ga cene i možda vole, ali suštinski zavise od njega. To nije prava emocija, niti mjerilo njegove veličine.
Zato se veličina čovjeka meri i brojem ljudi koji ga se sjećaju. Važno je koliki trag ostaviš na drugim ljudima. Kao što ja u sebi nosim ljude kojih davno nema, ali su mi mnogo značili jer su prepoznali kvalitet u meni i pomogli mi, tako se trudim da i ja u drugima prepoznam kvalitet i pomognem im. Nije beznačajno nastaviti da živiš u drugom čovjeku.”
(Stil/ Sensa/ Glossy/Hellomagazin)