Lideri političkih stranaka u Bosni i Hercegovini, kao i brojni predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti sa svih nivoa u našoj zemlji u utorak putuju u Brisel. Oni će učestvovati na sastanku Političkog foruma na visokom nivou između Evropske unije i Bosne i Hercegovine. Riječ je drugom sastanku u ovom sastavu, a prvi je održan sredinom godine u Sarajevu.
Ovi razgovori dolaze nakon nedavne nejasne odluke Evropske komisije i zelenog svjetla – koje to zapravo i nije, za otvaranje pregovora za članstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, ali uz određene uvjete. A uvjeti – reforme – za bh. lidere očigledno preteške. Da li će ovaj sastanak ubrzati ispunjavanje obaveza u skladu s preporukama Evropske komisije?
Ovim povodom gost Dnevnika 2 FTV-a bio je Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.
Bosna i Hercegovina na sastanak ide s nikad većom delegacijom, ističe Ćerimagić. Nju će činiti najmanje 40 osoba od kantonalnog do državnog nivoa vlasti, a s njima će putovati i pratnja tako da će najmanje 70-80 osoba u utorak biti prisutno na razgovorima s predstavnicima Evropske unije.
“Na sastanku s tolikim brojem učesnika teško je očekivati nešto konkretno ili važno, ali ono što očekujem je da Evropska komisija svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini pojasni detaljnije šta se od njih očekuje za bezuvjetnu preporuku za otvaranje pregovora i na koji način Bosna i Hercegovina u naredne četiri godine može dobiti sredstva do milijardu eura iz plana EU”, dodaje Ćerimagić.
O detaljima kako će naša zemlja doći do tog finansijskog paketa još je rano govoriti, napominje on. Objašnjava to činjenicom da je i sam prijedlog plana rasta koji podrazumijeva ta sredstva Evropska komisija tek poslala zemljama članicama Evropske unije i pregovori o konkretnim detaljima se očekuju u narednih mjesec-dva.
“Ali sam već sada siguran da će se očekivati od Bosne i Hercegovine da, možda, predstavi neki okvir reformi – socioekonomskih i političkih, te prve reakcije Evropske komisije šta ona očekuje od Bosne i Hercegovine, jer po trenutnom nacrtu tog instrumenta upravo je Evropska komisije ta koja na kraju odlučuje da li je plan reformi dovoljno ambiciozan ili treba da uključuje nešto dodatno”, istakao je Ćerimagić.
Nakon odluke da se Bosni i Hercegovini da zeleno svjelo za otvaranje pregovora – ostalo je pomalo nejasno šta je to što se konkretno od Bosne i Hercegovine očekuje. Ćerimagić pojašnjava da o otvaranju pregovora odlučuje svih 27 zemalja članica, i to jednoglasno. Prema tome, samo jedna zemlja može biti odlučujuća spram toga šta je sve potrebno.
“Ono što do sada znamo je da su neke zemlje kao, npr., Njemačka insistirale na puno dužoj listi reformi koje Bosna i Hercegovina treba ispuniti kako bi otvorila pregovore. Ove sedmice dobili smo informaciju i da je Vlada Nizozemske u svoj parlament poslala dokument u kome i definitivno stoji 14 prioriteta iz 2019. Međutim, ono što čujem o pregovorima koji se trenutno vode oko izgleda zaključaka koji će u decembru biti usvojeni – postoji i razumijevanje da Bosna i Hercegovina do marta sasvim sigurno ne može ispuniti 14 ključnih prioriteta i vode se razgovori oko toga da li zemlje članice trebaju konkretizirati tu listu očekivanja ili je, pak, puno praktičnije ostaviti to nedorečeno i ponovo ostaviti Evropskoj komisiji da pokuša što je više moguće izvući reformi u Bosni i Hercegovini do marta – kada će, očekuje se, dostaviti svoj naredni međuizvještaj o Bosni i Hercegovini”, kaže Ćerimagić.
Smatra kako su šanse da Bosna i Hercegovina u decembru otvori pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji skoro nikakve – ne samo zbog toga što Bosna i Hercegovina do tada neće ispuniti reforme koje bi Evropsku komisiju potaknule da ranije izvijesti Evropsko vijeće o napretku, već zato što se, prema njegovim riječima, stvari i u samoj Evropskoj uniji dodatno komplikuju.
“Mi koji smo upozoravali da uslovna preporuka Bosni i Hercegovini bude vezana za Ukrajinu i Moldaviju – pokazuje se da je to bilo ispravno jer vidimo da ni za Ukrajinu i Moldaviju otvaranje pregovora još uvijek nije sigurno i postoji mogućnost da bude pomjereno za neki dalji period. Stoga je vrlo teško prognozirati kada, ali je sasvim sigurno da bez dodatnih reformi to neće biti moguće”, zaključio je Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost, gostujući u Dnevniku 2 Federalne televizije.