Pjevačica, Aleksandra Prijović, mjesecima puni naslovne strane zbog svog velikog uspjeha u okviru turneja koje ima širom regionu.
Sada je sve otišlo korak dalje, te se mrežama deli urnebesni vic o pjevačici koji, sudeći po komentarima, mnoge dovodi do plača od smijeha.
Sretne Aleksandra Prijović Ivu Andrića i pita ga:
– Ivo, gdje ćeš za Novu godinu?
A Andrić joj kaže:
– Na Drinu ću, Prijo.
BONUS
U mirnom selu, gde su se kuće nizale duž reke, živela je devojčica po imenu Mila. Njena porodica bila je poznata po tome što su uzgajali najlepše cveće u okolini. Mila je odrasla okružena bojama i mirisima cveća, a njena strast prema biljkama rasla je iz dana u dan.
Jednog jutra, dok je Mila zalivala cveće u bašti, primetila je neobičnu biljku koja se isticala svojom lepotom. Imala je latice u bojama duginih nijansi, a miris koji je širila bio je slatkast i privlačan. Zapanjena ovim otkrićem, Mila je odlučila da se posveti ovoj tajanstvenoj biljci.
Nakon što je posadila biljku u svojoj bašti, Mila je primetila da se događaju čudne stvari. Cveće oko nje je počelo da raste brže i jače, a boje su postajale još živopisnije. Ljudi iz sela su dolazili da vide čudo koje je Mila otkrila, diveći se lepoti biljke koja je iznenada postala simbol procvata i radosti.
Međutim, uskoro su se pojavili problemi. Biljka je počela da gubi boje i veni, a ljudi su se pitali šta se događa. Mila je osećala teret odgovornosti na svojim ramenima. Bila je odlučna da pronađe rešenje i spase biljku koja je postala deo njene svakodnevice.
Odlučila je da krene u potragu za odgovorima. Putujući kroz šume i livade, Mila je srela mudrog starca koji je živeo u kolibi duboko u šumi. Starac joj je rekao da je biljka koju je otkrila čarobna, ali da je za nju potrebna posebna nega i pažnja.
Vraćajući se u svoje selo, Mila je donela odluku da se posveti biljci svim svojim srcem. Danima je proučavala knjige o biljkama i posvećeno radila na njenom oporavku. Učila je o važnosti ravnoteže između sunca i vode, o potrebama koje biljka ima kako bi procvetala u svoj svojoj lepoti.
Njena posvećenost dala je rezultate. Biljka je počela da se oporavlja, a boje su ponovo postajale svetle i jarke. Ljudi su se divili Milinoj hrabrosti i posvećenosti, shvatajući da je ljubav i briga ključ za uspeh.
Kada je biljka ponovo procvetala u punom sjaju, cela zajednica se okupila da proslavi ovaj trenutak. Mila je bila srećna što je uspela da spasi nešto tako dragoceno i da donese radost svima oko sebe.
Godine su prolazile, ali sećanje na tu neobičnu avanturu ostalo je duboko urezano u Milinom srcu. Naučila je važnu lekciju o snazi ljubavi, posvećenosti i hrabrosti. Shvatila je da je svaka biljka, poput svakog ljudskog bića, jedinstvena i posebna na svoj način, te da je važno pružiti im pažnju i brigu koju zaslužuju.
Mila je nastavila da živi u svom malom selu, negujući svoju baštu i cveće koje je postalo simbol njenog puta ka sazrevanju. Njeni koraci su bili ispunjeni ljubavlju prema prirodi i svemu što je živelo u njoj, a njena priča ostala je inspiracija za sve one koji su spremni da sleduju svoje srce i veruju u snagu ljubavi.