Čim se sestra udala majka našla dečka, a moj tata… Potičem iz poprilično komplikovane porodice. Sestra mi se udala i otišla od kuće prije 10ak godina, rekla je da je niko ne traži i da hoće da živi sama sa svojim čovjekom bez ikog drugog. Majka je našla ljub nika, kada sam je otkrila u bijesu mi rekla da sam za nju ionako bila neželjeno dijete i da želi započeti novi život. Ostali smo moj otac i ja, obožavamo se i super
slažemo, oduvijek, ali se osjećam strašno neugodno kada upoznam nove ljude i kada me pitaju za porodicu i s kim živim. Osjećam se oskrnavljeno i nekako prljavo zbog toga što nemam, uslovno rečeno, normalnu porodicu i što će neko možda pomisliti da sam i ja problematična. Posebno me je strah kako će
moju porodičnu situaciju prihvatiti moj potencijalni partner i danas-sutra muž, neka nova osoba koju upoznam i koja će biti dužna svojoj porodici predstaviti moju. To mi je najveći strah trenutno, iako znam da ni za jedan događaj u porodici ja kao najmlađa nisam kriva, svejedno se brinem da me to u životu ne koštati.