Gadei mi se rodjeni brat i njegova žena Brat se oženio sa ženom koju ne podnosim,to je devojka iz moje srednje škole koju niko nije gotivio jer se svima davala i na kraju mi je i u kuću ušla.Pored svega toga je
veoma lenja,aljkala….ne radi ništa po kući i svadja se sa mojim roditeljima.Brat nam preti ako se i dalje budemo mešali u njihov brak da će da napusti porodičnu kuću a to naravno ne bih volela.Ona sada se
sveti meni i svakodnevno me maltretira i još počinje da nosi moju garderobu bez pitanja,ah kakva žena.Trenutno spremam plan da je se otarasim zauvek,namestiću joj neku zamku,e pa ne može ona samnom da se igra igre.
Čudno kako neke slike ostanu u glavi. Neki trenutak kao uslikan i sačuvan u neku galeriju u mozgu. Ne bi bilo čudno da su to neki bitni događaji, nego neki totalno običan dan, uobičajna aktivnost, ništa posebno što bi bilo upečatljivo zbog čega bi baš taj momenat trebao biti zabilježen. A ipak, kada se vremenske prilike poklope, da bude isto godišnje doba, isto nebo… tačno se mogu vratiti u jedan određen odlazak u školu jedno jutro prije 20 godina, jedan povratak sa treninga, odlazak na bazen, jedno jutro i zalazak sunca kod djeda i nene prije x godina, jednu partiju fudbala sa vršnjacima. Nije sjeta, nije nostalgija, jednostavno mi je čudno jer to su aktivnosti koje sam iskusio/radio 100000 puta, a ipak iz nekog razloga je ostala zabilježena i netaknuta od zaborava jedna specifična, ni po čemu posebna.