Jednog hirurga pozvali su hitno u bolnicu da obavi operaciju mladića koji je bio u životnoj opasnosti. Kad je stigao, ispred operacione sale ga je dočekao otac mladića, optužujući ga zbog kašnjenja i nedostatka saosećanja. Hirurg je mirno odgovorio da mu dozvoli da obavi svoj posao i ušao u operacionu salu. Otac je nastavio sa kritikama, pitajući se da li bi lekar bio tako hladan da je njegov sin na operacionom stolu.
Nakon dva sata, hirurg je izašao iz sale, rekao ocu da je operacija bila uspešna i da će njegov sin biti dobro, te je odmah žurno otišao, objašnjavajući da ima drugu obavezu.
Otac, još uvek uzrujan, obratio se medicinskoj sestri, komentarišući lekarovo ponašanje kao arogantno. Sestra mu je tada objasnila da je hirurgu tog dana poginuo sin u saobraćajnoj nesreći. Iako je bio u velikoj boli, ostavio je pripreme za sahranu svog sina kako bi spasao život njegovom detetu. Sada, nakon uspešne operacije, požurio je da stigne na sahranu svog sina.