Jelena Trikić iz Drvara je prozvana “majkom hrabrosti” nakon što je 2012. godine odbila da prima hemioterapije kako bi rodila sina
Jelena Trikić iz Drvara umrla je 2012. godine u banjalučkom Kliničkom. Ona je odbila liječenje jakim citostaticima tumora na mozgu kako bi postala majka. Tako bolesna, rodila je zdravu bebu – sina Nikolu. Jelena je umrla 40 dana nakon porođaja. Mi je pamtimo pod imenom: Majka hrabrosti.
Fondacija “Za život” iz Banjaluke ovih dana pokrenula je inicijativu da ispred Kliničkog centra bude postavljena bista koja će podsjećati na hrabrost Jelene Trikić.
“Upoznali smo se na čudan način, preko telefona,” prisjeća se Goran Dunović, Jelenin muž.
“Sjećam se da je bio Đurđevdan kada su došli kod nas. Jelena mi je tada rekla da je trudna, da ću postati baka. Bila sam srećna,” sa uzdahom priča Jelenina majka Milkica.
“U trenutku kada je ostala u drugom stanju, ona je bila u potpunosti zdrava. Mislila sam da ćemo biti srećni,” sjeća se njena majka. Jelena je bila u šestom mjesecu trudnoće kada su počeli njeni zdravstveni problemi.
“Vidjela sam da nešto nije u redu. Samo je spavala.”
Sa knedlom u grlu, Goran priča o prvim simptomima bolesti:
“Saopštili su šta je i rekli su da apsolutno nema nade.”
Tih dana Jelena je majci govorila: Maki nemoj plakati, sve će biti dobro.
“Predložili su joj terapiju zračenja kako bi je spasli, ali morala je da se “riješi” bebe. Čudili su se kako je ona uopšte pri svesti. Ali ona je ležeći u krevetu rekla, ne, ne ja to ne prihvatam. Doktori su joj rekli, Jelena nećeš izdržati. Treba da prođe najmanje 3 nedelje da beba sazri kako bi je rodila, ali ona je govorila da će izdržati. Doktori su se čudili kako je uopšte svjesna. Po njima, trebalo je da bude u komi. Ali ona je hodala, šetala, sa medicinskim osobljem pila kafu.”
“Rekla sam joj: Jelena sine, ti si meni mnogo bitna. Ona me pogledala i rekla mi: Majko, kako sam ja tebi bitna, tako je i ono meni bitno,” sjeća se Jelenina majka.
Jelena nije htjela uopšte da razgovara o liječenju, bilo joj je bitnije da rodi dijete. Morala je prevremeno da rodi dijete i tako je i urađeno.
“Rodio se Nikola. Ona mu je dala ime jer se pred ikonom svetog Nikole zaklela da, ako rodi sina, zvaće se Nikola,” priča njen suprug.
Kad su joj doneli Nikolu, Jelena je bila presrećna, kao da nema nikakvu bolest.
“Bez obzira šta su doktori pričali, bez obzira kakvi su joj nalazi bili – vjerovao sam u čuda. Tek kad je umrla, kad je prestala da diše, postao sam svestan da sam ostao bez nje.
To što je ona uradila je najveća žrtva. Najveća osnova hrišćanstva je dati život za drugog. Jelena je umrla 39 dan od porođaja.
Treći dan od njene sahrane, Nikolu smo doveli kući. Bilo je teško. Shvatio sam da moram da se borim za njega. Sada, kada se osvrnem sedam godina unazad, vidim da nije bilo nimalo lako.
Tri godine nakon Jelenine smrti, ja sam se ponovo oženio. Nikola je dobio sestru i sada mi je drago što ima nekoga da odrastaju zajedno.”
Nikola danas ima jedanaest godina i srećno je i zadovoljno dijete.
(Stil)