Nina i Dragan Kobiljski, roditelji devojčice Eme, koja je ubijena u masakru u školi “Vladislav Ribnikar” u dokumentarcu na dan godišnjice zločina kroz suze su opisali kobni dan u kom su doživeli ostvarenje najgore noćne more bilo kog roditelja.
– Prvi i drugi maj smo proveli na placu. I sa Draganom sam se čula tada i rekla sam Dragane, toliko su dobra deca da se meni plače. Sve u što smo ih usmeravali, eto tu je, tu je, pred nama je. I ja sam zaista za taj praznik doživela njihov procvat. I kada smo se vratili drugog uveče, došla moja prijateljica da nas dotera sve. I deca su imala slikanje za školski almanah. I Ema se po prvi put u životu isfenirala. I onako profesionalno. I onako pipa svoju kosu kako je glatka i lepa. Ema je poželela taj dan da krene u školu pre vremena. Onako kaže, ja idem, ne mogu više da čekam. Bila je uzbuđena, bila je srećna. Jedva je čekala da vidi drugare. Potpuno je srećna, otišla u školu. I posle deset minuta zvoni neko na vrata kada ono Ema. Ja kažem, Emi šta je bilo? Kaže, zaboravila sam kartone za tehničko. I Mila joj kaže, znam ja seko gde su ti. Onako, sva srećna – počela je sećanje na 3. maj Emina majka Nina.
Niko nije slutio da će toga dana uslediti ono što je zaledilo celu Srbiju. Nina kaže da je nakon što je čula prve informacije o pucnjavi u školi, odmah pozvala Emu i da je, pošto joj se nije javljala, otišla do škole.
– Ja tako trčeći nailazim na Emine najbolje drugarice koje sede u kolima hitne pomoći sa krvavim košuljama. I ja tu potpuni šok doživim. Ja kažem, deco, šta se desilo? I oni ne mogu da pričaju. Ja kažem, pa gde je Ema? Ja sad tražim pogled u Emu i oni oni kažu, ne znamo. I ja sada tako trčim, nailazim na Milu, na moje roditelje, vidim da je Mila dobro i tražim dalje, tražim, tražim Emu. U međuvremenu neku decu izvode iz škole i ono čemu se ja nadam jeste da ću ja sačekati Emu i znam koliko se uplašila i moj je jedini zadatak da nju zagarlim i da je utešim. Ja nju zovem, ali telefon izbacuje. Pitam drugaricu, a gde si ti? Kaže, pa mi smo kući, mi smo se svi razišli. Svako je otišao svojim kućama – kroz suze je ispričala Nina i nastavila:
– Ja odlazim ispred policijske stanice i tada zapravo prvi put pristajem da se pomerim odatle ispred škole i sad ispred mene stoji policijski službenik ja kažem i kaže sačekajte da vas prozovu i ja sada čekam šta će da se desi i odjednom vidim tatu kog sam videla ispred škole ispostavilo se da je to Ivan, otac od Ane Božović i on se sada spušta tim stepenicama i plače. Ja ne znam čoveka, ali pitam ga izvinite, ali zašto plačete? Šta su vam rekli? Ja ne znam zašto smo mi došli ovde. I on kaže onako začuđen me gleda kao šta ti nije jasno, kako šta su mi rekli? Da je moja ćerka poginula. I ja tada zapravo uspevam da osvestim taj užas i zašto sam ja tu. Tako sam saznala. I sad čekate da vam neko potvrdi i da kaže žao mi je. I kada on kaže žao mi je, vi onda zapravo puštate taj krik koji u vama čuči od 8.45 i više ne čujete ništa. Ništa. I ja tada zovem mamu u tom teškom stanju šoka, Dragana i izgovaram samo tri reči – Ema je poginula.
Užasne događaje od toga dana ispričao je i Emin otac, Dragan.
– Ja sam nazvao moga kuma i rekao sam mu šta lupetaju ovi na portalima, da u školi ima osmoro mrtvih, a na to meni moj kum govori to je informacija iz MUP-a. Gde se potpuno steže obruč oko mene i ja sada više ja sada više nemam kontrolu, nemam dah, ne mogu da udahnem, ne mogu da dođem sebi, sam sam u nekom mestu u Rumuniji gde nemaš ni brata, ni prijatelja, nemaš nikoga – rekao je Dragan.
Kada mu je žena javila da je Ema poginula, kaže da se samo srušio.
– I ja sam se samo srušio dole, legao na zemlju i pitao sam zašto je. Zašto? Gde je greška? – kaže on.
– I onda saznajem da mama pada ispred škole, da nju zbrinjava ekipa hitne pomoći tamo, Dragan pada ispred apartmana i svi kao domine padamo – plačući kaže Nina.
Ona navodi da je dečak ubica ostavio ranac pun municije pored Emine klupe.
– Ono što jeste činjenica jeste da je on ostavio ranac pun municije pored Emine klupe i on nije imao ni jedan realan razlog da se zaustavi. Ema mu se suprotstavila i ona mu se jedina suprotstavila. Ja ne bih rekla da ga je Ema zaustavila, već da ga je zaustavilo dobro, dobro od sve ubijene dece. Ona je bila jedna čista duša, dobrota, ona je bila Draganovo dete. Uvek je uzimala najslabije kuče ili mače da ga zaštiti, a u školi volela je druženja na odmorima – ispričala je Nina u dokumentarnom filmu koji se emitova na RTS.
– Ja se trudim da razumem, ali mi negde parče srca to ne dozvoljava – rekao je Dragan Kobiljski.