BONUS:
Dugo sam razmišljao da li da podelim ovo sa svima ali priča kreće ovako, igrom slučaja sve mi se u životu poklopilo kako treba i stvarno sam bogat, imam veliku kuću, dva automobila, vikendicu na moru, gliser mali, lijep sam, zgodan baš ono sve imam što kažu i padne meni na pamet da testiram malo po parkovima brakove, znam smešno je ali to me jako zanimalo i stvarno sam razočaran, vozam se u autu kraj parka i čekam da ugledam ženu sa mužem i detetom, i onda privučem pažnju zvukom motora i zagledam se u tu ženu, posle produžim, parkiram auto i peške ih pratim da vidim gde stanuju, i tu posle čekam dok ta žena ne izađe sama da joj priđem sa nekom totalno glupom pričom kako mi se svidela odma i kako imam sve što može da poželi,
uradio sam to 4 puta u godini i nijedna me nije odbila, kunem vam se da sam nastavio pisati sa njima sve i jednu bih rastavio od muža, i to me razočaralo imam 29 godina a i dalje sam totalno sam.
Volim samoću i zbog toga ne želim da se udam. Volim svoga dečka i želim da stvari ostanu kakve jesu.
Međutim on želi da živimo zajedno i stvaramo porodicu. Ja želim ujutru piti kafu u tišini prije posla, volim uveče piti vino i čitati knjigu, raditi šta god ja želim, slikati, ići na trening, spavati kad mi se spava i kuvati kad se meni kuva a ne kada moram i gledati omiljene serije i filmove. Bila sam nedelju dana sa dečkom i njegovim bratanićima u nekoj njihovoj vikendici na selu. Nisam imala ni 5 trenutka tišine i mira da uživam u prirodi sa mojim dečkom. Djeca su bila nemoguća i nisu nas ostavljale same ni sekunde. Dečko mi je nakon toga ponosno rekao: “Kako bi bilo lijepo da imamo našu djecu i da nam svaki dan bude ovakav?”. NE! NE BI BILO LIJEPO UOPŠTE! Jedva sam čekala da se vratim kući u svoj mali stan u kojem nema buke i haosa. Umjesto da mi ta nedelja dođe kao odmor ja sam se vratila umorna i nesrećna.
Kada sam se udala imala sam 25, a moj muž 35. Mama mi je stalno pričala da se sada razlika u godinama ne oseća, ali kako starimo da ću sve više biti tužna i nesrećna, da će on ostariti i biti praktično neupotrebljiv, a ja u najboljim godinama, da ću biti željna pažnje a kada do toga dođe da je i razvod blizu.
Evo već smo 20 godina u braku, meni 45 a njemu 55. On je aktivniji od mene. Stariji sin trenira fudbal i on bukvalno kada dođe sa posla tera sina da idu na trčanje, sa mlađim rekreativno igra tenis, mene tera da vikendom izađemo do grada, stalno nešto čačka po dvorištu… Često se setim maminih reči i čudim se sebi kako je malo falilo da je poslušam i raskinem sa njim. Kako bih se samo grdno pokajala da sam to uradila.
Upoznala sam dečka, naš čovek, Srbin, ali rođen i odrastao u Švajcarskoj. Pozvao me je na piće i ja sam pristala, lep dečko, pa rekoh što da ne.
Međutim, jednostavno mi se nije svideo kao osoba, non stop se hvalio kolima od 100 000e, svojim nekretnima, garderobom, kako živi…imala sam utisak da smatra da sam neka sponzoruša koju to impresionira, čak mi se i podsmevao što sa fakultetskom diplomom radim ceo mesec “za novac koji on potroši za jedno veče”. Odbila sam i da me odbaci do kuće, pozvala taxi i najkulturnije rekla da možemo biti samo prijatelji i da smatram da smo dva sveta. Dečko je nakon tog mog odbijanja, toliko pobudalio, da je produžio odmor i ostao ovde već mesec dana. Zove me po ceo dan, moli da se vidimo, pitao me da se udam za njega, a nismo se ni poljubili. Danas je čak zvao na fixni i pitao moju majku da dođe sa svojim roditeljima da popriča, jer on ima ozbiljne namere i smatra da je našao pravu ženu za brak. Razmišljam da ga prijavim policiji, šta me snađe gospo….