Muž mi je vozač i jedan dan kad je došao s puta rekao mi je da se javim na njegov telefon, jer se on tuširao. Javila sam se, bio je njegov kolega, nešto bezveze ga tražio i kada sam prevukla prstom gore,
izbacilo mi je da je tog dana s tim kolegom pričao 17x, a prethodni dan 36x, sve razgovori po pola sata, 15 min, 20 min, samo par razgovora po minut, dva. Te nedelje su se čuli 118x, iskreno sam ostala u šoku i
to me je navelo da prebrojim. Ne znam šta da mislim, o čemu se radi. Njega kad pitam, kaže da mu je dosadno dok vozi, pa da pričaju, meni je iskreno bolesno i nenormalno, sa rođenom sestrom se ne čujem ni pola od toga, a smatram da smo bliske i da imamo zajedničkih tema
Upoznao sam je pre 5 godina. Devojka iz patrijarhalne porodice, nevina, vaspitana da je porodica sve, da što pre treba da se skrasi, nađe pravog. Vaspitana da ne treba da gubi vreme na svakakve, da ne treba da pije, da konzumira narkotike. Naišla je na mene koji sam sve to prošao. Zavoleli smo se mnogo, verovao sam to je to, ispunjenje mojih snova, maštali smo o deci, kući, karijeri. Uz mene je počela da izlazi, da se druži sa ljudima. Pokazao sam joj malo drugačiji svet od onog u kom je živela. Verili smo se potom i venčali. Sve je bilo prelepo dok ona nije shvatila da je propustila mladost jer je slušala svoje i da sad nije spremna ni za decu ni za kuću ni za mene. Dao sam jednoj ptičici krila i ona je sada odlučila da odleti od mene.