Desetog dana na moru, četvorica nigerijaca koji su se sakrili u malom prostoru iznad kormila teretnog broda koji je prelazio Atlantik u malom prostoru iznad kormila teretnog broda ostali su bez hrane i pića. Preživjeli su još četiri dana, te su ispričali kako su pili morsku vodu dok ih nije spasila brazilska federalna policija u jugoistočnoj luci Vitorija.
Kako navodi Reuters, njihovo putovanje preko oko 5.600 kilometara okeana naglašava rizike s kojima su neki migranti spremni da suoče u potrazi za boljim životom.
“Bilo je to užasno iskustvo za mene“, rekao je 38-godišnji Thankgod Opemipo Matthew Yeye, jedan od četvorice Nigerijaca, u intervjuu u crkvenom skloništu u Sao Paulu.
“Na brodu nije lako. Tresao sam se, tako sam bio uplašen. Ali sada sam tu“, rekao je on.
Četvorica muškaraca rekli su da su se nadali da će stići u Evropu i bili su šokirani kada su saznali da su zapravo završili na drugoj strani Atlantika, u Brazilu. Dvojica muškaraca su od tada vraćena u Nigeriju na njihov zahtjev, dok su Yeye i Roman Ebimene Friday zatražili azil u Brazilu.
“Molim se da se vlada Brazila sažali na mene“, rekao je Friday, koji je već jednom pokušao da pobjegne iz Nigerije brodom, ali su ga tamošnje vlasti uhapsile.
Obojica su rekli da su im ekonomske poteškoće, politička nestabilnost i kriminal ostavili malo izbora osim da napuste svoju rodnu Nigeriju. Najmnogoljudnija afrička zemlja ima dugogodišnje probleme nasilja i siromaštva.
Yeye, pentekostalni ministar iz države Lagos, rekao je da je njegova farma kikirikija i palminog ulja uništena u poplavama ove godine, ostavljajući njega i njegovu porodicu bez krova nad glavom. Nada se da mu se sada mogu pridružiti u Brazilu.
Friday je rekao da je njegovo putovanje u Brazil počelo 27. juna, kada ga je prijatelj ribar doveslao do krme broda Ken Wave pod liberijskom zastavom, pristao u Lagosu i ostavio ga pored kormila. Na njegovo iznenađenje, zatekao je trojicu muškaraca koji su već čekali da brod krene. Friday je rekao da je bio prestravljen. Nikada ranije nije sreo ove ljude i bojao se da bi ga svakog trenutka mogli baciti u more.
Nakon što je brod krenuo, Friday je rekao da su četvorica muškaraca uradili sve što mogu da ih posada broda ne otkrije, za koju su se također brinuli da ih mogli baciti u more.
“Možda bi nas bacili u vodu, ako nas uhvate. Tako da smo naučili da nikada ne pravimo buku”, ispričao je on.
Provesti dvije sedmice na udaljenosti od Atlantskog okeana bilo je opasno.
Kako bi spriječili da padnu u vodu, Friday je rekao da su muškarci postavili mrežu oko kormila i vezali se za nju konopcem. Rekao je da bi, kada je spustio pogled, vidio “velike ribe poput kitova i ajkula”. Zbog skučenosti i buke motora spavanje je bilo rijetko i rizično.
“Bio sam veoma sretan kada smo spašeni“, rekao je.
Otac Paolo Parise, sveštenik u skloništu u Sao Paulu, rekao je da je naišao na slične slučajeve ranije, ali da nisu bili ovoliko opasni. Dodao je da njihovo putovanje svjedoči o tome šta su ljudi spremni preživjeti u potrazi za novim početkom.
“Ljudi rade nezamislive i duboko opasne stvari“, dodao je.