Ostavila sam momka prije neka 3 mjeseca, jednostavno mi je dosadio. Juče sam ga vidjela u gradu sa nekom djevojkom, djevojčicom. Držali su se za ruke i shvatila sam da je već našao novu. Onako nije loša, ali ni blizu mene, nisam ljubomorna ali sam odlučila da se malo igram sa njim. Napisala sam mu poruku “Vruće mi je, gorim, dodji kod mene…:)”. Nakon par sekundi stigao mi je odgovor: NEKA TE TAKO, PRIPREMAJ SE ZA PAKAO, TREBAT ĆE TI! Baš je odvratran, 4 godine veze i kao volio me je, sramota.
Kada sam ga upoznala nisam odmah primetila da je slep. Niko mi nije rekao. Pružila sam mu ruku i kada me je iskulirao rekla sam mu da je uobražen, odmah je shvatio situaciju i ON se izvinio MENI za nesporazum iako je krivica bila sasvim moja. Toliko je bio simpatičan i duhovit. Kada sam mu priznala svoja osećanja pokušavao je da me ubedi da mi on nije potreban u životu i da će mi biti samo teret, rekla sam mu da je to nemoguće i da neću odustati od njega. Na prvom sastanku je bio tih i rekao je da sigurno izgledam prelepo ali da on to neće moći nikada iskreno da mi kaže jer me ne vidi. Rekla sam mu da mi je to sasvim nebitno, i zaista jeste. Pored njega se osećam kao najlepša žena na svetu svakako. Biću mu sve što mu je potrebno, toliko ga volim da bih to vrištala na sav glas. Rekao je da on nikome nikad nije bio prvi izbor ali meni je prvi i jedini jer pored njega nikog drugog ne primećujem. Bila sam njegova od prvog susreta.