Otok, bol, crvenilo i osećaj težine u nozi najčešći su simptomi koji ukazuju na tromb. Ako ih primetite – odmah se javite lekaru kako bi vam uradio ultrazvučni pregled vena.
Kada dođe do stvaranja krvnog ugruška u veni govorimo o venskoj trombozi, a najčešći tip je duboka venska tromboza (DVT) donjih ekstremiteta. Godišnja učestalost prve epizode simptomatske DVT kod odraslih je od 50 do 100 ljudi u populaciji od 100.000.
Ko je u najvećem riziku?
Nešto češće se javlja kod žena starosti od 20 do 45 godina, a trudnice i žene koje koriste oralne kontraceptive imaju povišen rizik.
Ponekad se tromboza javlja bez jasnog uzroka, a u ostalim sličajevima značajni faktori rizika su – trauma, dugotrajna imobilizacija, hirurške intervencije, kancer, inflamatorne bolesti, antifosfolipidni sindrom (poremećaj koji se javlja kao povratna venska ili arterijska tromboza i/ili gubitak fetusa), dugotrajna putovanja…
Pitali smo prim. dr Sandru Radak, internistu-angiologa koji su prvi simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb.
– Otok, bol, crvenilo i osećaj težine u nozi su prve tegobe koje bolesnika dovode kod lekara i to su najčešći simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb – objašnjava dr Radak.
Ultrazvučni pregled otkriva tromb
Zato je, ukoliko pacijent navodi ove tegobe, važno što pre uraditi dobar ultrazvučni pregled vena koji će tačno pokazati da li postoji tromb, gde je lokalizovan i koje je starosti tj. da li je tromboza akutna (skorijeg datuma) ili je pak hronična.
– Dijagnoza duboke venske tromboze, koja često stvara paniku i kod bolesnika i kod lekara, ne bi trebala da bude komplikovana, posebno ako uz kliničku sliku imamo dopler ultrazvučnu potvrdu.
Što pre uvesti antikoagulantnu terapiju
Nakon što se potvrdi tromboza pacijenta bi trebalo odmah uputiti angiologu ili vaskularnom hirurgu.
– Neophodno je i što pre uvesti antikoagulantnu terapiju da bi se sprečilo širenje tromba, ali i plućna embolija koja može biti fatalna komplikacija duboke venske tromboze. Nekada se daje i antibiotska terapija, kao i lekovi koji smanjuju otok tkiva uz kompresivne čarape.
D-dimer je povišen kod tromboze
Specijalista vaskularne medicine treba da proceni i koje laboratorijske analize pacijent treba da uradi i koliko često ih treba ponavljati.
– Jedna od analiza je i D dimer koji je produkt degradacije fibrina i povišen je u svim stanjima sa povećanom stvaranjem fibrina, kao što je i venska tromboza. Ova metoda, inače ima veliku senzitivnost, ali je limitirana specifičnošću, koja je niska od 35 do 55 odsto, jer je D dimer povišen i kod infekcija, kancera, traume, u trudnoći…
O D- dimeru se, ističe dr Radak, mnogo piše od početka pandemije korona virusa, jer kod bolesnika sa izraženom kliničkom slikom kovida-19, osim što dovodi do ozbiljnih promena na plućima, može uticati na krvne sudove, dovesti do citokinske oluje, narušavanja koagulacione kaskade i trombotičkih komplikacija.
Dr Sandra Radak
Specijalista interne medicine, subspecijalista angiologije. Od 1993.g. zaposlena na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu. Od 2005. na predlog Nacionalnog saveta udruženja za Neuroangiologiju promovisana u zvanje eksperta iz Neuroangiologije. Od 2009. jedan od osnivača i predavača u Školi za neinvazivnu vaskularnu dijagnostiku Instituta “Dedinje”. Predavač u Školi za ultrazvučnu dijagnostiku kraniocerebralnih krvih sudova Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti “Sveti Sava”.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.