Ivan Ristić kaže za da je njegov model rada tokom ljeta 2023. godine svaki put predvidio jake oluje koje su se dešavale u julu i avgustu, ali sve je počelo još jako davno kada je nastao model IRIE, nazvan upravo po njemu, dok za predviđanje superoluja koristi američki WRE.
– IRIE je razvijen od prethodnog modela koji je nastao u Beogradu 70-tih godina 20.veka. napravili su ga Fedor Mesinger i Zaviša Janjić, ali ga je Hidrometerološki zavod razvijao.. Tadašnji ETA model je postao operativan i glavni model u Americi, međutim 97-98 godine su ga odbacili i počeli su da ga napuštaju. Krajem 20. veka ga skoro niko nije koristio osim mene, i Danci su ga po meni nazvali IRIE. Posvetio sam mu se i razvijao sam ga. Njegova najznačajnija dostignuća se odnose na oblake i padavine, odnosno mikrofiziku oblaka i konvekciju – objašnjava Ristić.
Foto: printscreen/instagram.com/srbjournal
Kako je počelo?
Upravo tu „formulu“ odlučio je da prebaci u drigi model, takozvani WRF.
– Bio sam u Krivaju na školi ETA modela, koju je organizovao Savezni hidrometerološki zavod, i tad sam ga uzeo. Više od 20 godina stalno popravljam i sređujem taj model i tako je nastao IRIE. Reč je o programu, matematičko-fizičkom, meterološkom modelu kojim se računa kako će se dalje razvijati vreme. Imamo ulazne podatke i on računa unapred kakvo će biti vreme narednih pet ili šest dana. Kada sam tu konvekciju i svoju mikrofiziku prebacio na američki model i pustio, pojavile su se i superćelijskle oluje – ističe meterolog.
Foto: Tanjug/AP
Dobitna kombinacija
Prema njegovim riječima, sam IRIE ne može da predvidi superćelijsku oluju, jer je on klasičan model kao i svi drugi modeli, ali kada u WRF doda parametre koje je dobio tokom razvoja IRIE vidi i snažne oluje.
– Mikrofiziku i moju konvekciju sam ubacio u američki nov model i on je uspeo da predvidi unapred superćelijske oluje i do 18 sati unapred. To uspeva samo kada se koriste moja mikrofizika i moja konvekcija, a sve ostale kombinacije ne dovode do tih informacija, to je zaista interesantno. Klasični modeli generalno ne mogu da pedvide superćelijske oluje, ali ova kombinacija to radi i ni drugi meterolozi ne mogu da veruju kako to uspeva. Zato se uz modele koriste i radari i onda se vidi da li će u narednih sat ili dva nešto da se desi ozbiljno. Radarima se inače najviše prognoziraju superćelijske oluje i kretanja oblaka -priča Ristić za „Blic“.
Foto: Shutterstock, YouTube/Printscreen
Ivan Ristić
Algoritam za grad
Prema njegovim riječima, kada se u WRF stave druge kombinacije nema superćelijskih oluja. To znači da njegovom kombinacijom već ujutru oko 7 ili 8 sati može da se vidi superćelijska oluja.
– Sve što se dešavalo tokom ovog leta, a tiče se superćelijskih oluja, moj model je isprognozirao, ne samo kod nas, nego i one oluje koje su bile i u Italiji i u zemljama u okruženju, što se jasno vidi na mapama – napominje meterolog.
Na pitanje da li je moguće da predvidi da li će superćelijsku oluju pratiti io grad, kaže da ima i koristi algoritam koji se zove „šansa za grad“.
– Stavljam, inače, mape koje predviđaju šansu i kada je recimo „šansa za grad“ 50 odsto, moguć je i grad. Kada se letos desila oluja u Vrbasu i okolini, šansa za grad je bila 90 odso na mom modelu. Siguran sam u ove podatke i ne libim se da ih unapred objavim zato što sve što kažem imam prikazano i na mapama – objašnjava Ristić.