Prvo mi je doneo kesu namirnica, onda mi je doneo odecu i rekao da probam… Samohrana sam majka. Dečko me ostavio kada sam rodila iako smo oboje želeli dete. Imam ćerkicu od godinu i po dana, radim u jednoj trgovini i podstanar sam u jednoj zgradi. Iskreno, jedva sklapamo kraj s krajem. Pre par meseci u zgradu se uselio jedan par. Jednom prilikom je došao taj dečko da me pita mogu li mu pozajmiti malo
šećera za kafu, jer je trgovina zatvorena. Pretpostavljam da je tada video našu situaciju. Nakon par sati se vratio i rekao da mi želi pomoći i da ako nešto treba da mu kažem. Rekla sam ne treba hvala, da se snalazimo. Onda je za par dana došao i doneo kesu namirnica, i neku odeću i rekao mi je ako mogu da probam da vidi kako mi stoji, ja njemu molim kako je to ponasanje očigledno mi se nesto spremalo i kad
je shvatio da nije prosao kod mene onda je prestao da dolazi, ma je njegova zena dosla za Božić donela poklon detetu, jednom smo se srele na kasi u trgovini i htela mi je platiti namirnice itd. Sve sam odbila. Ali ona uporno. Došlo mi je do vrha i rekla sam joj svašta. Ljudi stvarno svašta dopuštaju. To što nemam novca kao ona, što živim lošije, ne znači da nemam ponos.