Rak debelog creva je sve češći oblik karcinoma koji se dijagnostikuje kod ljudi, a njegovo rano otkrivalje je, zapravo, najvažniji korak na putu do uspešnog izlečenja! Radi se o zloćudnoj bolesti koja može da se javi u bilo kojem životnom dobu, a češće kod osoba starijih od 50 godina i kod osoba muškog pola. Može da se zahvati bilo koji deo debelog creva, ali je češći u njegovoj levoj polovini.
Postao je nemerljivo učestaliji, a mortalitet kod ove vrsta malignih oboljenja u našoj zemlji izuzetno je visok.
Doktori smatraju da su ovo 3 glavna uzroka nastavna raka debelog creva:
nezdrava ishrana i neaktivnost
– Tempo života koji diktira vreme u kojem živimo, loša i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, brojne hemikalije koje unosimo hranom svakako imaju veliki udeo i rastu incidence ovih oboljenja. Na sreću, sve ove stvari mogu se prevenirati mnogo laše nego što možda mislite, ukoliko neke navike promenimo, stvorimo zdravije rutine i podignemo svest o značaju preventivnih pregleda – rekao je za “Stil” hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – dr Ognjan Skrobić.
Rak debelog creva
foto: Shutterstock
genetika
– Genetika je jedan od veoma važnih i ključnih faktora u nastanku bolesti digestivnog trakta. Ukoliko neko u porodičnoj anamnezi ima oboljenja iz ovog spektra, kao što su oboljenje, recimo, debelog creva, apsolutno je neophodno da se javlja na redovne kontrole i odlazi na rutinsku kolonoskopiju već posle 40. godine, a nekada i ranije – objašnjava dr Skrbić.
stres
– Stres je veliki okidač za mnoge bolesti, pa i bolesti digestivnog trakta. Ta spona između stomaka i mozga (eng: guts-brain disorder) je vrlo senzitivna i dokazan je njen uticaj na nastanak bolesti. Kada smo pod stresom, povećava se nivo lučenja kortizola, koji utiče da nam se pojačano luči kiselina u želucu, ubrzava se rad creva, dolazi do grčeva i nepravilnog rada creva, zatvora. Dakle, ako je stres koji osećate visok i hroničan, vrlo je izvesno da će se to u nekom trenutku odraziti i na vaš digestivni trakt. Hroničan stres je ozbiljan okidač za nastanak hroničnih i vrlo ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta – kaže dr Ognjan Skrobić.
Na karcinom debelog creva treba misliti ukoliko postoji neki od navedenih simptoma:
Krv u stolici
Neobjašnjvi gubitak u telesnoj težini
Malokrvnost
Promene u crevnom pražnjenju – novonastali zatvor ili proliv
Karcinom (rak) debelog creva se otkriva kolonoskopijom. U toku kolonoskopije uzima se uzorak tkiva i šalje na patohstološku dijagnozu. Ukoliko se dijagnoza karcinoma debelog creva potvrdi patohistološki, potrebno je uraditi dodatne dijagnostičke procedure.
Kolonoskopija je medicinska procedura ili pregled u kojoj se dugi tubularni fleksibilni instrument sa kamerom debljine prsta, nazvan kolonoskop, koristi za pregled unutrašnje povrsine debelog creva i završnog dela tankog creva. Pregled započinje ubacivanjem kolonoskopa u zadnji deo creva pacijenta (čmar).
Otkriva prisustvo polipa, dobroćudnih izraslina u debelom crevu koje se tokom ovog pregleda mogu ukloniti i poslati na patohistološki analizu. Važno je svaki polip ukloniti na vreme, jer ukoliko se ne uklone postoji mogućnost da se iz postojećeg polipa razvije rak debelog creva. U zavisnosti od rezultata, savetuje se kolonoskopska kontrola, uglavnom za 3-5 godina, a u slučaju potrebe – dalje lečenje.
Kada treba uraditi prvu kolonoskopiju?
Kolonoskopija se savetuje kao obavezan pregled posle 50. godine života, bez obzira na to da li postoje faktori rizika. Ukoliko je nalaz uredan, treba je ponavljati jednom u 10 godina.
Ukoliko je član porodice imao karcinom ili polip (adenom) debelog creva pre 60 godine, kolonoskopija se savetuje već u 40. godini života ili 10 godina pre godina u kojima je otkriven karcinom kod člana porodice. U tom slučaju kolonoskopija se ponavlja na pet godina.
Kolonoskopija u anesteziji ili bez anestezije
Kolonoskopija debelog creva se može izvesti u lokalnoj (analgosedacija) ili kratkoj opštoj anesteziji. Pregled nije bolan kada se radi u lokalnoj anesteziji, ali može biti neprijatan za pacijenta, pa se kolonoskopija sve češće radi u opštoj anesteziji. Anestezija se daje intravenski i tokom cele procedure pacijent spava.
Kolonoskopija se može raditi i bez anestezije, ali zbog izuzetno neprijatnog osećaja, preporučuje se neki vid anestezije.
Razlozi zašto bi trebalo da uradite ovaj pregled:
Uvek kada preko stolice ima crvene krvi ili iz čmara izlazi sveža crvena krv ili pri brisanju čmara na papiru se primeti krv, takođe ako je stolica crna kao katran ili ugalj, a gastroskopijom je isključeno krvarenje iz gornjih delova sistema za varenje (jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo).
Promene u pražnjenju stolice – pojava proliva, odnosno učestalih mekih stolica ili zatvora ili opstipacije kada stolica postanje neredovna.
Ukoliko je kod vas prilikom pregleda krvne slike nađena malokrvnost (anemija) sa niskim gvozđem.
Ukoliko ste radili test stolice na prisustvo krvi, odnosno na prisustvo nevidljivog krvarenja iz sistema organa za varenje i test je pozitivan.
Ukoliko ste u porodici imali obolelog od raka debelog creva tada prvo koleno srodstva obolelog (roditelji, rođena braća ili sestre i vaša deca) moraju da urade kolonoskopiju.
Sve osobe starije od 45 godina bi trebale u cilju prevencije obolevanja od raka debelog creva da urade ovaj pregled iako nemaju nikakve tegobe i osećaju se zdravim.
Ukoliko ste prethodno radili rendgenski pregled debelog creva (irigografiju) i nađena je neka promena na debelom crevu prilikom snimanja.
Ukoliko imate povišenu temperaturu, bol u trbuhu i gubitak težine, a dosadašnjim ispitivanjima nisu nađeni uzroci, takođe obavezno uraditi kolonoskopiju.