Žena mi je bacila knjigu koju mi je ostavio pokojni otac jer je bila stara i poderana i ružno je izgledala (to je rekla kao razlog).
U njoj je bila osveta od mog oca, zadnja poruka koju mi je ikada napisao. Ona je znala koliko mi to znači i priznajem vikao sam i oči su mi bile pune suza. Ona se sada uvrijedila jer sam joj rekao da je sebična i ne priča sa mnom danima.
Očekuje izvinjenje a dočekaće razvod. Kaže bitnija ti je neka knjiga nego naš brak. Nije da mi je bitnije ali ona da me voli ne bi me povrijedila tako a onda odbije da se izvini nego mrtva ladna kaže: “bacila sam je, šta hoćeš sad da radim?”. Makar je mogla da mi pruži izvinjenje a ne da očekuje još da se ja izvinim a ona je mene povrijedila. Ne mogu da vjerujem koga sam oženio.