Ruska državna energetska kompanija Inter RAO počela je da ograničava isporuke struje Kini nakon što je taj ključni saveznik i trgovinski partner Vladimira Putina odbio povećanje cijena. To je potez koji je zapanjio Peking.
Spor dolazi u trenutku kada se Kina suočava sa ozbiljnim problemima sa električnom energijom nakon suša i ograničenja za povećanje domaće proizvodnje uglja, a Rusija pokušava da nadoknadi pad svoje valute, što je naštetilo prihodima od izvoza.
Jedan stručnjak je za Njuzvik rekao da Kina pokazuje tvrdoglav pregovarački pristup ruskim zahtijevima i da je u jakoj poziciji.
Zapadne sankcije protiv Rusije, koje su uslijedile nakon invazije na Ukrajinu, primorale su Moskvu da se okrene drugim tržištima, pri čemu je Rusija označila zemlje kao “prijateljske“ i “neprijateljske“. U martu, tokom posjete Si Đinpinga Moskvi, Putin je pohvalio snažne veze između Moskve i Pekinga.
Izvan Ekonomske unije drugih bivših sovjetskih država koju predvodi Moskva, Kina je bila najveće tržište za ruski izvoz električne energije u 2022. godini, sa rekordnih 4,7 milijardi kWh, javila je ruska državna novinska agencija Tass.
Inter RAO je saopštio da će nove izvozne tarife, koje su stupile na snagu 1. oktobra, značiti povećanje cijene struje za 7 odsto za kupce u Kini, ali i u Mongoliji, Azerbejdžanu i otcijepljenom gruzijskom regionu Južne Osetije.
Moskva je u septembru najavila da će ove izvozne carine biti vezane za kurs rublje na određenu robu između 4 i 7 odsto, ako je jedna rublja manja od 80 za američki dolar.
U utorak se ruskom valutom trgovalo za 99 američkih dolara. Nafta i gas bili su među ruskim izvoznim artiklima koji su izuzeti od povećanja cijena.
Izvan Ekonomske unije drugih bivših sovjetskih država koju predvodi Moskva, Kina je bila najveće tržište za ruski izvoz električne energije u 2022. godini, sa rekordnih 4,7 milijardi kVh, javila je ruska državna novinska agencija Tass.
Inter RAO je saopštio da će nove izvozne tarife, koje su stupile na snagu 1. oktobra, značiti povećanje cijene struje za 7 odsto za kupce u Kini, ali iu Mongoliji, Azerbejdžanu i otcijepljenom gruzijskom regionu Južne Osetije.
Moskva je u septembru najavila da će ove izvozne carine biti vezane za kurs rublje na određenu robu između 4 i 7 odsto, ako je jedna rublja manja od 80 za američki dolar. U utorak se ruskom valutom trgovalo za 99 američkih dolara. Nafta i gas bili su među ruskim izvoznim artiklima koji su izuzeti od povećanja cijena.
Ruski poslovni list Komersant je u augustu objavio da je predstavnica Inter RAO Aleksandra Panina rekla da bi, ako cijena bude odbijena, mogla u potpunosti da prekine snabdijevanje strujom.
“Razgovori sa Kinom se nastavljaju”, rekao je Rojtersu predstavnik Inter RAO i dodao: “Od danas počinjemo sa djelimičnim ograničenjima”. Mongolija je pristala na rusko poskupljenje.
Kineske energetske kompanije i država oduvijek su bile poznate kao tvrdoglave i veoma strpljive u energetskim pregovorima sa Rusijom, rekao je geopolitički analitičar i stručnjak za energetiku iz Berlina Tomas O’Donel.
“Kina je imala velike koristi od pritiska na Rusiju kada se borila sa izvozom nafte i gasa, rekao je on za Njuzvik, dodajući da je Peking dobio povoljne cijene gasa i jeftinije nafte nakon Putinovog gubitka evropskog tržišta zbog sankcija.
“Ruski državni monopol na izvoz električne energije ne može da ostvari profit, ili vrlo mali, uz izvoznu taksu od 7 odsto. Dakle, mora da zahtijeva više cijene od svog najvećeg kupca, Kine, i nekih drugih kupaca”, objašnjava O’Donel.
(Mondo)