Politikolog, pisac, vajar i, kako kaže, motivacioni govornik, Banjalučanin Stevo Selak tvrdi da je umro čak tri puta. I sva tri puta se očigledno vratio na ovaj svijet. Riječ je, naravno, o kliničkoj smrti, medicinskom pojmu, koji nastupa u trenutku kada srce nakratko prestane da radi i kad se na monitoru pojavi ravna linija. Tada medicina čini svoje i počinje tzv. reanimacija.
Milioni širom svijeta doživeli su taj fenomen i mnogi od njih tvrde da je to za njih bilo izuzetno iskustvo.
Stevo je preživio dva tumora i u svojim ispovestima, poslije svega toga tvrdi da se više ničeg ne boji. On je svojim riječima zaintrigirao mnoge, a u jednom od razgovora ispričao je i da ga je kao malog, dečačića od tek četiri godine, sestra Milka usred zime okupala potpuno hladnom vodom poslije čega je navodno pao u komu, prestao da diše i ljekari su konstatovali smrt. To je bilo u vrijeme kad je kao dete živeo u Rijeci, u Hrvatskoj, gdje je i rođen.
“Bio sam u mrtvačnici i spremali su se da me sahrane. Oživio sam poslije 24 sata, što je bilo veliko čudo, koje je iznenadilo i lejkare i roditelje”, pričao je svojevremeno Stevo medijima u regionu.
Nije prošla ni godina, a on se već našao u novoj nevolji. Veli kako je upao u vrelu vodu i izgorio od glave do pete. Seća se i da mu je otac Jovan pričao da nije ni disao, ni govorio, ali da su ga nekako spasli. Tri godine kasnije, opet kao dijete, pao je opet u kliničku smrt i u njoj bio više od 20 dana. A ono što mu je ostalo u sjećanju, bilo je buđenje.
“Bilo je fascinantno. Kad sam se probudio, mislio sam da sam u raju. Vidio sam anđele, mnogo curica u bijelim haljinicama. Strašno mi je zujalo u ušima. Ljekari su mislili da neću doživeti ni 12. godinu. Ipak, ja sam uspio da se čak upišem u vojnu školu u Sarajevu i da je završim. Treći put, kliničku smrt sam doživio u 23. godini života. Živjeli smo u Trebovljanima, kod Gradiške. Prestao sam odjednom da dišem i pao sam u komu. Osjećao sam se predivno. Ništa me ne boli, lebdim, a kroz glavu munjevitom brzinom lete slike od početka života. Kad naiđe slika moje supruge Goge, koju mnogo volim i sa kojom imam tri sina, onda slika stane i nastane tuga. Šta će moja Goga bez mene. Ja znam da ne dišem, da sam „otišao“, ali tuga golema: ne mogu prežaliti što sam moju Gogu ostavio. Mislim da me taj žal za ženom vratio u život – pričao je Selak, a preneo Balkanspress.
Stevo ističe da je oduvek voleo da čita svijete knjige.
– Vjerujem u Boga jer bio sam kod njega – kaže Selak.
Njegove tvrdnje šokiraju iznova a jedna od najšokantnijih jeste i ona da “tačno zna kad će umrijeti”. Završio je dva fakulteta, ima svoj biznis i izdao je knjigu u kojoj piše o navodnoj budućnosti Evrope do 2046. godine.
Kad je riječ o tome, šta je “tamo vidio”, on kaže “svjetlost, koja je čista ljubav, a ta svjetlost je toliko čista i jaka, a ne smeta očima uopšte”.
– Puštaju mi slike mog života, a ja imam kajanje, ja u svom životu nisam svetac… pa ima li čovjeka da nije zgrešio, barem u mislima… Kad sam imao 20-21 godinu autom sam zgazio zeca, i to su mi prikazali… Išli smo, kaže, na igranku i ja na putu vidio zeca, jurio ga i ubio, i poslije mi bilo iskreno žao…
Dodaje i da je gore video ljude, ali da mu nisu dali da ih dotakne…
– Zanimljivo je da nama koji se vraćamo nije gore dozvoljeno da ikog dotaknemo, vidim tijela, vidim ljude, ali kao u nekoj magli… – rekao je pa ispričao i ovozemaljski primjer, po vlastitom saznanju, jedne doktorke koja je doživela kliničku smrt pa “gore vidjela svoje dijete koje je želela da zagrli ali joj je anđeo rekao ne, ne, ti se vraćaš.”
Poslije svega toga, Stevo je ispričao da se u međuvremenu odrekao i para i sticanja i tog svog biznisa kojim se više ne bavi i da sada živi po Jevanđelju i “samo priča i priča jer je gore dobio poruku šta treba da prenese ljudima dole na zemlji”.
Kaže i da mu je najveći greh abortus supruge koja mu je rodila tri sina, ali da su tada tako morali jer je bio rat u BiH i nisu imali šta da jedu a već su imali jedno dijete – prvog sina. To bi dijete, veli, sada imalo 27-28 godina, i možda bi bila curica, te da to nikako ne može da prežali.
Poslije tri kliničke smrti, Stevo je krenuo u potragu za ljudima sličnim sebi i shvatio je da svi pričaju vrlo sličnu priču.
– U raju prijatelju, sve što poželiš, dobiješ, prvo budeš na onoj livadi pa ideš dalje… – kaže Stevo i dodaje: Kad umreš, prvo se prikaže taj tvoj život, onda ti izneseš svoje mišljenje pred tim većem staraca, izađeš i budeš na toj divnoj livadi punih 46 dana… Mislio sam da je 40 dana, ali nije i to znam po svom bratu koji je poginuo u ratu u BiH 31.7.1994. a sahranjen je 2. avgusta… Par dana kasnije on je mene obišao… Bilo mu je krivo što svi tako jaučemo i plačemo i da ga tako uznemiravamo… I rekao mi je da tati i mami kažem da prestanemo da kukamo, jaučemo i dramimo i da je njemu dobro…Ali je rekao da će još 39 dana biti tu a da onda ide negde drugdje. A vidio sam ga kao tebe sad, budan, usred dana… – ispričao je Stevo u Profi podkastu na Jutjubu.
– Ne znam ko će meni sve ovo vjerovati, ali video sam ljudi moji… Bog postoji, raj postoji, nemate se čega bojati – tvrdi Stevo koji dodaje i da je razgovarao s puno ljudi kojima su djeca umrla kao mala.
– I ti ljudi kažu da im se poslije događaju jako čudne stvari, pojavi im se srce u kafi, ili slično – veli Stevo koji tvrdi da svako od nas ima po dva anđela čuvara koji te dočekaju kad “odeš gore”. Ubijeđen je i da je kraj putovanja jedne duše trenutak kad postaneš anđeo i da bi on u sledećem životu volio da umre kao dijete jer samo ona postaju anđeli sa zadatkom da pomažu ljudima na zemlji.
(Kurir.rs)