Svaku emociju u meni je ubio kada sam videla da izlazi iz sestrine sobe, pošto smo došle iz siromašne porodice bile smo prinudjene na brak. Žrtvovala sam se radi sebe i svoje rodjene sestre. Ona je dosla da zivi sa mnom kod muza. 2meseca dok sam bila trudna oni su uzivali. Ne mogu ocima da ga vidim,
ubila bih ga na spavanju, a svi mi govore da ostavim to iza nas i nastavim dalje. Ovo razocarenje me izjeda, hocu da puknem kao balon, a imam dete sa njim i to musko kome treba otac. Shvatam da vise ne
mogu da budem sebicna i gledam svoje zelje i trudim se da ostanem sa njim, ali sam tako rasturena na komadice ne verujem da cu se ikad sastaviti. Gadi mi se poljubac, dodir sve sto dolazi od njega mi se uzasno gadi. Dovoljno je glas da mu cujem okrene mi se zeludac.