Osim vrišteće smeđeg enterijera, svima upada u oči jedan drugi detalj: ‘Ispočetka mi čudno nešto, djeca sjede bez mobilnog telfona u rukama, a bogami i roditelji. I onda klik – pa da…’
Osim vrišteće smeđeg enterijera, svima upada u oči jedan drugi detalj: ‘Ispočetka mi čudno nešto, djeca sjede bez mobilnog telfona u rukama, a bogami i roditelji. I onda klik – pa da…’
Na Fejsbuk stranici Nostalgija objavili su fotografiju stereotipnog stana iz ’70-ih i ’80-ih godina uz opis “Ovako su izgledali stanovi u Jugoslaviji osamdesetih”. A svima upada u oči jedna stvar.
https://www.facebook.com/103139328103928/photos/a.104685891282605/667514558333066
“Tom stanu ne fali ništa. Vidite koliko ljubavi ima, deca sede roditeljima u krilu, to je bilo najvažnije Ne kao sad kad svako sedi za sebe i samo gleda u telefon. Nema niko vremena za pričanje. To je tužno i žalosno”, “Ja sam prvo uočila da roditelji drže djecu u krilu. Bilo je to vreme ljubavi u porodici. Sad svako u svoj telefon gleda”, ” Stan nije bitan na ovoj slici. Meni super!!! Ja sam imala prelijepo djetinjstvo u takvom domaćinstvu!!! Moji roditelji, sestra, ja, crtaći u 19:15, silni gosti, sela!!! Meni ništa nije falilo, a topline doma bilo napretek!!!”, “I šta im je falilo? To se zvao dom, u kome smo bili sretni….”