VRISAK, NERVOZNA DJECA, RADNICI U HAOSU: Ispovijest putnika tokom DRAME na beogradskom aerodromu

VRISAK, NERVOZNA DJECA, RADNICI U HAOSU: Ispovijest putnika tokom DRAME na beogradskom aerodromu

Gužva. Vriska. Hiljadu stepeni. Tek poneka flašica vode, nema toaleta, nema informacija. Dvije žene u razmaku od pola sata padaju u nesvijest na moje oči. Panika!

Ovako za “Blic” jedan od putnika (ime i adresa poznati redakciji) opisuje haos na beogradskom aerodromu koji je nastao usled greške u funkcionisanju službi operatera.

– Ne, nije ovo ratno područje, ovo je beogradski Aerodrom uživo. U šta se pretvorilo obično nedeljno popodne. Bilo je par minuta pre 18 časova. Čekao sam da krene ukrcavanje na moj let. Tada sam vidio da se nešto dešava – zaposleni na aerodromu je trčao. U ruci je nosio megafon koji, vidio sam minut kasnije, nije radio. Povikao je da svi napuste gejt i krenu sprat niže na aerodromu – priča putnik.

Drugih informacija, kaže, nije bilo.

– Vidio sam ljude i sa drugih gejtova kako vuku svoj prtljag, nose djecu na ramenima i nervozno koračaju. U prostoru gdje je desk za transfer letova ubrzo se obrelo više stotina putnika. Svi letovi poslije 17 časova su zaustavljeni, više od 30 letova, rekao bih, članova posade, putnici, svi u malom prostoru. I dalje nema nikakve informacije, što je lajtmotiv dešavanja na aerodromu. Niko ne čini ništa da se panika smanji. Razglas sa kojeg obično čujemo: “Ne ostavljajte prtljag bez kontrole”, sada je – nem – prepričava situaciju putnik.

Potom je, prisjeća se, jedna žena pala u nesvijest.

– Prva žena pada u nesvijest. Prilaze joj u pomoć, polivaju vodom, daju čokoladu. Zovu policiju i obezbjeđenje, a Hitna pomoć stiže tek za 15 minuta. Kažu da im je baza daleko, kod aerodromskog tornja. Stoji se u gomilama, bez reda, 500, 600, 800 ljudi, ne znam ni sam. Od drugih putnika i sa sajtova saznajemo šta je napravilo problem. Ovdje nam niko ništa ne govori. Povremeno naiđe neko od radnika aerodroma sa flašicama vode. Nedovoljno za sve, naravno – objašnjava on i dodaje:

– Shvatamo sami da cijeli aerodrom ide ponovo na bezbjednosnu KD kontrolu. Nema vazduha. Ljudi zvižde, vrište, djeca više ne znaju šta će od nervoze. O roditeljima da ne pričam. Još jedna djevojka pada u nesvijest. Tek joj je dvadesetak godina. Mnogo je zagušljivo. Radnik obezbjeđenja dotrčava i na rukama je nosi ka policiji. Traži ljekare. Ljudi u grupicama skandiraju “wc, wc…”, “nemamo vazduha”… Negdje malo poslije 20 časova kreće nova gužva. Otvaraju se vrata na KD kontroli… Haos ulazi u treći sat, ljudi ljuti, očajni. Bez ikakve informacije, u paklu beogradskog aerodroma…

Espreso