Bio je to komšija Mladjan iz stana ispod

Bio je to komšija Mladjan iz stana ispod

Desilo se to jednog toplog letnjeg prepodneva. Bili smo podstanari u jednoj zgradi sa tri stana,u gradiću na Dunavu. Ležala sam u krevetu i gledala tv,glava mi je pucala,ni tuširanje koje sam prethodno obavila nije mi pomoglo. Taman sam se spremila da popijem tabletu kada je zazvonilo zvono na vratima, ko li je sad pitala sam se,nervozno.

Bio je to komšija Mladjan iz stana ispod. Pošto smo imali zajednički strujomer, dolazio bi oko prvog kod nas da napravimo obračun za taj mesec. Jel kuvaš kafu ili da kuvam pitao je, da ti dam obračun i pare za ovaj mesec,hajde doći ću ja dole za par minuta rekla sam, ok čekamo te reče on. Ove stvari je uglavnom završavao moj dečko Dejan ,ali pošto je bio odsutan ,ovoga puta sam morala ja. Mlađan je bio mlad dečko ,iz unutrašnjosti,radio je u nekom kiosku po celu noć ,živeo je sa drugarom koji je isto tako imao neki noćni posao ,tako da ih preko dana nismo ni vidjali. Bili su dobri momci spremni da pomognu kad god je nekom nešto trebalo. Bacila sam na sebe majčicu i mi ić, i posle desetak minuta si la dole. Kafa je već bila na stolu, Mladjan je sedeo za stolom ,a njegov drugar Mića na krevetu pored. Gledali su nešto na tv. Hoćeš da sednemo na

krevet ili za sto upita Mladjan,na krevet da se lepo zavalim,bas sam nesto smorena danas,boli me glava od kad sam se probudila. Hoćeš neku tabletu ili da probam da ti izmas ram glavu? Upita Mladjan.pa ako baš mogu da biram ne bih tabletu,nego masažu,rekla sam uz osmeh.Ok rekao je uzeo gutljaj kafe i ustao od stola. I ja sam srknula kafu zavalila se u krevet zabacivši glavu preko naslona. Prišao mi je sa zadnje strane kre ta lagano počeo da mi masira slepočnice,prelazeći prstima natopljenim u neko eterično ulj . Pričali smo o nekim nevažnim temama.ali je razgovor uskoro zamro.Zatvorila sam oči i prepustila se ma aži. Stvarno je umeo da ma ira i bolovi su lagano nestajali. Toliko sam se opustila da sam umalo zaspala

Konkurisala sam za posao i pozvali su me na razgovor. Sad se bojim da će me primiti na posao jer me je uplašilo to da li ću se snaći. Drugo, dolazim iz malog mesta, nemam radno iskustvo i imam osećaj da će me koleginice koje tu već god rade prosto “progutati” svojim znanjem, iskustvom i očekivanjima. Mislim da im nisam dorasla. Ispašću glupa i spora. Trenutno nigde ne radim ali su kolege bukvalno 10 klasa iznand mene. Neka mi dragi Bog pomogne, mnogo se bojim da se ne obrukam.