Jednom muževom prijatellju odlučim da dam šansu iako sam ga prvo odbila zbog “šta će ljudi reći”. Pošto je muž odsutan zbog težine svi njegovi prijatelji su i moji pa sam sa jednim otipla na čaj. Bilo sve u redu, razgovarali. Vreme za polazak, on odlazi do šanka, nešto promrmljao, i udaljio se. Kako sam shvatila,
otišao da plati račun. Izašli iz kafića, i krenusmo, kad će on meni: “Hej, pa jesi ti platila svoj čaj? Nisam video da si prišla šanku. Ja sam svoj platio.” Zaprepašćena, od sramote se vratih, i dadoh pare za čaj. U redu je ako neko voli da se plati pola-pola,
ali je sasvim u redu da mi to stavi do znanja, a ne ovako da se izblamiram. Ovo me je totalno odbilo a i inače nisam nešto oduševljena. Da li je moje razmišljanje površno? Da li da mu dam još jednu šansu?