Neka mi se Bog smiluje ali osetila sam priliku i hrabrost kada sam ispred marketa videla jednu baku da dzvoka po telefonu, videla sam iphone 10 pa što da ne uzmem skoro pa najnoviji telefon… došla sam do
bake sa kesama iz marketa pa sam je zamolila da me pridrzi kese kako bi iz torbe uzela telefon da pozovem kuci baka je svoj telefon ostavila na klupi i ja kako sam svoj telefon drzala u ruci nije primetila da
sam uzela i njen te prilike kada sam uzela svoje kese od nje. Pobegla sam bez traga i klasa. Probala sam na kupujem prodajem kao hitno za 200€.
Moji roditelji su razvedeni. I jedno i drugo su se ponovo venčali. Majka živi u kući koju je sa mužem kupila/opremila, otac sa svojom ženom isto tako. Sestra odavno živi sa mužem. Samo sam ja, silom prilika, ostala u stanu u kojem smo pre živeli. Po dogovoru roditelja, taj stan ostavljaju meni, drugi stan je sestrin. Svi radimo, svi imamo poslove. Moja majka meni naplaćuje kiriju svakog meseca. Ja plaćam porez za taj stan. Plaćam sve popravke, sanacije i sl. Da joj treba novčana pomoć, uvek bih dala novca, ali ona traži kiriju, kaže “da se obezbedi”. Kad sam jednom imala zamerku za taj porez (nije puno, ali iz principa, ako mi već rentira stan), pripretila je da ako budem imala još jedan komentar te vrste da idem napolje, da ne brinem jer bar danas ima opcija pa da dobije 3x veću kiriju. Meni je ovo trenutno najmanje zlo, ali prvom prilikom izlazim iz stana.