Moja drugarica je prespavala kod nas jer se posvađala sa roditeljima. Smestili smo je u jednu sobu koja je bila prazna redovno. Supruga i ja smo isli na posao i zavrsavali nase obaveze dok nasa drugarica je ostajala u nasem domu… proslo je dve nedelje od njenog dolaska kod nas vracao sam se iz sopinga dosao kuci, a ona zajedno sa mojom suprugom lezale na sred hodnika i m.zile jedna drugu tela mene inace to mnogo pai pa sam im se pridruzio.
Znam da sam teška kao crna zemlja i znam da mnogima nije lako sa mnom. Ali da vam kažem, meni sa mnom ovakom je ipak najteže. I ja bih volela da sam ladovina, da me boli uvo za sve, da se pravim da ne vidim ono što vidim, da ne čujem ono što čujem, da me ne pogađa što je*ena šolja nije na svom mestu i da živim jedan prilično opušten život u kome ću da se opterećujem samo zaista važnim stvarima. Nažalost nisam takva i znam da ću jednoga dana kada stignu mnogo veći problemi i brige reći sebi koliko si glupa bila što si trošila živce i energiju na tako beznačajne stvari. Znam ja to u teoriji i sad, ali u praksi mi je teško primenljivo.