Na razgovoru za posao došla sam elegantno obučena, i tu se našao taj gazda, on mi je onako seljački stegnuo ruku. I rekao mi da s njima nema zezanja, radi se ozbiljno,
ovo ono i da moram slusati sve sto on kaze, odmerio me od glave do peta i kaze mala sada ćeš pevati kad kreneš raditi . Uhvatim ja
lepo levom preko njegove i stegnem muški dok nije jauknuo. Sve kulturno i sa osmehom, zahvalim se i kazem da ovo ipak nije za mene.
Svima su puna usta lojalnosti i toga kako je bitno da ostaneš neko vreme u jednoj firmi, da ne menjaš posao svako malo jer loše izgleda na CV-iju, ali ako pogledam ljude u mojoj okolini svako ima neki problem sa poslodavcem. Mene su lagali oko uslova i radnog vremena, moja sestra trpi mobing, mužu poslodavac duguje pare, rođaka potkradaju iz računovodstva u državnoj firmi, drugarici prete otkazom kad god uzme bolovanje. I sada je problem kada neko kaže nešto loše o poslodavcu ili menja često posao.