Brat je kratko u vezi sa jednom devojkom još uvek nije ništa ozbiljno. Ja tu devojku kada sam video odlepio sam za njom da ne mogu da se smirim. Totalno je moj tip medjutim i ona mene kada je videla i kada me je upoznala takodje je osetila leptiriće u stomaku. Veoma brzo smo počeli
da se čujemo i da se redovno dopisujemo zatim i vidimo ali još uvek nije ništa konkretno bilo izmedju nas. Žao mi je brata jer svakodnevno mi priča kako je srećan sa njom,kako je zaljubljen i kako je ona najbolja osoba. A on zapravo nije svestan ko je ona i šta mu radi iza ledja. A mene u duši jede
ova situacija da ne mogu da se smirim. Ljudi šta je ovo zaljubljen sam u devojku od rođenog brata,kakav sam ja čovek,kakva sam ja osoba. Mislim da ću da se ubijem,zašto se život ovako igra samnom.
“A gde je muž, što ti ne pomogne”?? Evo moj muž je na brodu. Nema ga mesecima. Imam bebu od godinu dana i nemam tih čuvenih SAT vremena dnevno za sebe. Ma kako je to moguće pitaju se majke-kraljice, loše si se organizovala, razmažena lenštino! Moguće je jer živim potpuno sama, nemam nikoga da mi pomogne, održavam kuću i domaćinstvo. Niko mi ne donosi pune kese sa pijace i marketa. Žudim da pogledam epizodu serije ali nemam kad. Hoću trening, bioskop, restoran al to je san. “Sebi si ga rodila, šta se žališ!” Ne žalim se, obožavam ga al sam umorna i željna svega, život je na pauzi, svaki dan je isti. Ne podnose sve žene to jednako. Neke nemaju sa čim da uporede jer im se ništa posebno nije promenilo. Jedva čekam da ponovo putovanja, lenčarenje uz knjigu, sport, kuvanje sa užitkom za goste pa radost, smeh, graja u dvorištu. Jedva čekam da progovori pa da makar razgovaram sa nekim u toku dana. Dosadni ste sa osuđivanjem majki kojima zaglupljujuće obaveze nisu uživanje.