Neka žena zazvonila dok se supruga tuširala kada sam otvorio vrata

Neka žena zazvonila dok se supruga tuširala kada sam otvorio vrata…. Ćerkica se igra na podu. Supruga u kupatilu. Zvono. Niko se nije najavio. Ustajem i polako, nezainteresovano prilazim vratima. Otvaram ih, a onda šok… Tamo stoji ona. Pogled pun tuge, straha i nekog neobjašnjivog sjaja. Nismo se videli više od 10

godina. Razišli smo se, na njen zahtev. Na moje pitanje, zašto, rekla je kratko da mora tako. Samo jednu stvar sam je zamolio, da me potraži ako joj ikad zatreba pomoć. Tišina. Samo se gledamo. A sve razumem. Kaže: “Zagrli me.” Prilazim, i grlim je. Steže me rukama, spušta glavu na rame, i počinje da plače. Pita me:

“Jel’ kasno sad?” Da, odgovaram. Okreće se i odlazi. Još sam u neverici šta mi se upravo desilo. Mislio sam da se ovakve stvari dešavaju samo na filmu. A eto, dešavaju se i u našim životima.