Imao sam godinama tajnu aferu kod mene u stanu nekad kod nje… jednog dana komšija je iznenada došao ranije s posla i video moje cipele čim smo čuli da je došao odmah sam se bacio sa prozora i prelomio nogu. Nakon toga komšija je prijavio da moja kuća nije zakonita jer nema nikakvu dozvolu. Inspektor
naredio nakon dužeg postupka da se kuća mora srušiti. Ne živim u centru grada, živim dvadeset kilometara dalje i 99 procenata svih objekata nema dozvole, kao i svuda dalje od grada. Kako bih izbegao rušenje moje kuće, prijavio sam tom istom inspektoru stotine kuća, štala,. garaža, u nekim selima nema niti jedne žive duše već godinama, to su napušteni objekti. Bukvalno sam ih zatrpao prijavama. Mislim da toliko nisu primili od početka rada.
Kad sam bila mlađa i nisam imala novaca, nisam ni išla na more. Sada kada sam udana i kada smo muž i ja kupili kuću na moru familija se sama poziva ili se najednom ulizuje. Neki dan zove strina moju mamu i kaže: “Halo, kako si, šta kažeš da ja i moji odemo idući mjesec kod tvoje Marine malo na more?”. Evo ne znam jel normalno da se ja stidim za druge ljude. Ne mogu vjerovati da netko misli da ima pravo ljetovati kod mene kad mu se sprdne samo zato što smo familija. Rado pozovemo naše sestre i roditelje iako se i oni ustručavaju jer ne žele da mislimo da nas koriste, dok drugi nemaju stida. Ludilo.