Bila sam sa profesorom u teretani Studiram dif,sport je celog života moja najveća ljubav isto tako želim da budem profesorka fizičkog vaspitanja.Pored faksa redovno idem u teretanu u tu istu teretanu ide i moj profesor sa faksa.Tu smo se jako zbližili da smo čak postali jako dobri prijatelji pa smo smislili jednu
odličnu akciju.Na moju veliku sreću moj profesor će otvoriti svoju malu teretanu za početak gde će mene zaposliti kao personalnog trenera dok ne završim faks i ne krenem da radim i ja kao profesorka.Niste svesni koliko sam srećna,od sreće bi ga zaskočila i zagrlila,ali ne smem da ne pomisli svašta.Hvala profesoru inače je mladji možda nekada bude nešto više izmedju nas jer je jako privlačan.
Nikad mi nije žao dati novac na putovanje i hranu i zbog toga se smatram poznavaocem različitih svjetskih kuhinja. Mnogo toga sam probala, u skupim restoranima i u kioscima kraj puta, od japanske do meksičke hrane, ali meni je i dalje bosanska kuhinja nešto najbolje. Naravno, to su ukusi djetinjstva i jako je subjektivno, ali meni se nikakva kineska supica ne može mjeriti sa begovom čorbom, iranska bamija sa bosanskim loncem i hadžijskim ćevapom, turski pide sa kvrgušom, talijanske lazanje sa burekom ni ravioli sa klepama, a Boga mi ni američka pita sa našom tufahijom i baklavom. Šteta što naša kuhinja nije tako poznata u svijetu s obzirom da, ko god je od poznanika stranaca probao nešto od ovog, bio je oduševljen. Realno, nismo ni svjesni šta imamo.