Kada sam bio dete, odlazio sam kod naše prve komšinice posle škole u danima kada je mama radila smenu koja se nije podudarala sa mojom u školi. Zvala se Vesna. Vesna nije imala svoju decu a njen muž je bio u zatvoru. Nisam tačno znao zašto, pričalo se da je neki krimos ali ne znam detalje, barem ne provereno. Sećam se, imao sam devojku sa osamnaest godina a najteže je imati devojku u tim godinama i naći pravo mesto za jebanje jer kod mene ili nje kući bi bio preveliki rizik od
ukućana. Međutim, jedno veče sam čuo mamin i Vesnin razgovor telefonom o tome kako Vesna ima razne obaveze sledećeg dana. Savršeno, taman mogu dovesti svoju devojku tamo da se je mo dok je Vesna bila napolju a mama kod kuće. Znao sam da Vesna ima ključ ispod jedne od saksija, tako da smo imali gajbu za sebe. Bukvalno u ulaznom holu imao sam je nabijenu uza zid i je o sam je žestoko, sve dok nisam čuo vrisak. Bila je to Vesna koja je zurila u nas i vikala da odmah prestanemo. Ispostavilo se da nije izašla taj dan i da je dremala u svojoj sobi. Čula je buku, došla da ispita i pronašla nas.