Jučer sam gospođi od otprilike 50 god ustupila mesto u autobusu, osim što je starija od mene i može mi biti mama imala je puno stvari sa sobom. Dotična je odbila sesti i
još se izderala na mene ja sam trudna 5 mesec, nemam jos uvek vellik stomak takve sam sitne gradje ustala sam gospodji da sedne iako nosim bebu u stomaku, gospodja je bila neljubazna sto sam rekla evo
ja sam trudna ustacu vam da vi sednete ona mi je uzvratila kad sam mogla “ono” mogu i da stojim… Na nekulturu sam uzvratila ljubaznošću i izašla na sledećoj stanici.
Jednom je neka cura poslala poruku mojima u vezi mene, nešto u smislu da ja njoj dosađujem, pretim, da se pobrinu za moje ponašanje ili da će ona naći nekog ko će me naučiti pameti. Profil je bio pravi. Srećom ja sam slučajno video tu poruku i moji je nikad nisu pročitali. Ali meni evo ni danas nakon 10 godina nije jasno zašto je to napisala. Ne poznajem tu osobu, a u periodu kad je to poslala ja sam bukvalno bio u nekoj vrsti depresije, jedini ljudi s kojima sam pričao su bili moji roditelji i u prodavnici sa kasirkom. Na fakultet išao ponekad, sa kolegama nisam komunicirao izuzev par kurtoaznih rečenica. A nisam se usudio da toj curi pošaljem poruku i pitam je jer kako je napisala, mislio sam da mogu samo pogoršati situaciju. A najčudnije mi je kako je pronašla profil mojih jer malo ko zna kako se zovu, a ni ja ih nisam imao u prijateljima tad. Milion puta sam vrtio film u glavi razmišljajući šta se moglo desiti pa da to uradi i nisam došao ni do kakvog zaključka. Ostaje misterija.