Živim u jednom mirnom susjedstvu gdje ima jako puno usamljenih dama i gospođa. Kako živim sam uvijek bi mene zvale za neku pomoć oko nošenja stvari, popravaka, itd. Bilo je jedno glupo subotnje popodne ja sam došao s posla jeo i izvalio se na kauč da pogledam neku utakmicu na televiziji. Odjednom netko zvoni na vrata. Ja otvorim a ono susjeda Ana “Hej susjed jel mi možeš pomoći odnijeti fotelju u podrum? “Naravno da sam pristao. Rekao sam: “Samo da se obučem i za 5 minuta sam kod vas. Obukao sam se brzo i sišao na drugi kat da odradim to i
vratim se kući gledati tekmu. Pozvonim ja a susjeda Ana samo u tajicama i nekoj prozirnoj majici iz koje velike sise ispadaju. “Uđi, uđi… fotelja je u dnevnoj sobi.” – rekla je. Ja uđem uzmem fotelju, ključ od podruma i krenem nositi. Fotelja je bila prilično lagana ali ipak velika tako da sam se namučio ali sam ipak uspio ju odnijeti. Kad sam to obavio krenio sam gore da vratim ključeve. Pozvonim, otvori Ana, ja da ću odmah predati ključeve a ona: “Ajde, pivo sam otvorila, valjda si bar to zaslužio ako ne i nešto drugo” – smješkajući se. Odmah sam pomislio o čemu se radi ali ajde popit ću pivo ionako je tekma pri kraju. I tako sjednem ja na kauč,
pivo sipam u čašu i dođe i Ana ali ona je pila vino. Sjela je pored mene a njene si e su bile točno pored mene gledale su mene ali bogami i ja sam njih. I tako pričali smo neke glupe nevažne teme kad je u jednome trenutku rekla: “Sviđaju ti se?”
Živim 5 godina u Holandiji, udata sam za Holanđanina, ali se osećam kao da nigde ne pripadam. Dok sam ovde, nedostaje mi Srbija i porodica u Srbiji, moj grad, život koji sam tamo imala i živim za taj godišnji odmor kada odem dole i osetim se kao svoj na svome. A onda dok sam u Srbiji, osećam se kao turista, kao neko ko više tu ne pripada već dođe da obiđe i vraća se kući, a nedostaju mi i muž i naš dom u Holandiji. Onda se vratim pa mi nedostaje Srbija i tako u krug. Imam dva doma, a zapravo nijedan. Nigde se ne osećam kao kod kuće i istinski srećno. Razmišljala sam da se preselimo u Srbiju ali plašim se da ću se pokajati.