Pošto sam odrasla u jako siromašnoj porodici gde nismo imali ni za hleba a kamoli za nešto više čim sam napunila 18 godina počela sam da se dajem i nudim bogatim likovima.Stalno su mi davali novac i uplaćivali na račun.Tako da sam uvek bila
sredjena i ekstra obučena a mamu sam lagala da mi drugarica pozajmljuje stvari.Posle nekog vremena više nisam znala gde ću sve te stvari i nakit stavljati pa sam krila u staru šupu gde mama nije godinama kročila.Onda se desila situacija da je mama eto otišla u tu šupu i videla sve to moje što krijem i provalila
moju tajnu.Ljuta i besna je ušla u kuću i počela je da me ču a za kosu i traži objašnjenje.Pošto sam se pogubila u trenutku sam joj sve priznala.Veoma ljuta i razočarana u mene izbacila me je iz kuće i odrekla se mene svoje ćerke.Ali ja nisam mogla više da trpim ovu bedu.
Živim u stanu svoje tetke, za koji plaćam stanarinu, a moji prijatelji se ponašaju kao da je stan moj i kao da živim besplatno. Žele dolaziti bez najave, pojedu sve što imam, upale klimu na cijeli dan pa ja plaćam velike račune za struju, i ostaju cijele dane kao da nemaju svoj dom. Nakon par takvih dolazaka tražio sam da se najave, ali nisu. Dolazili bi bilo kad, ja nisam otvarao vrata, pa su se prestali javljati. Zar je toliko teško javiti kad dolazite? Nekad mi dođu roditelji, nekad cura i želimo biti sami, a imam i obaveze oko fakulteta.