Uživo kada bi ima rekla da imam muža sigurno ne bi dolazili u moj stan. Imam jedan zajednički profil sa suprugom, a drugi koristim za svoje potrebe da nalazim “ono”, odjednom skoro svako viđanje svede na to da smo u stanu i ne izlazimo iz stana dok se muž ne javi da se vraća sa ribolova. Tako dva, tri puta i postanu nezainteresovani da na bilo koji drugi način provode vreme sa mnom. Kao da ima služim samo za onu st ar. Nisam imala dugo odn se sa mužem pa moram da nalazim ra ne tipove, dosadili mi je da očekujem nešto više od svog muža i trudim se, a da se sa svakim ponavlja.
Imam 22 godine i izuzetno sam uspešan, imam svoj biznis i pristojno zarađujem ali nemam sreće u ljubavi. Kad god izađem napolje obučem se fino u italijanskom stilu, stavim sat na ruku, naručim viski i namigujem svakoj ribi koja diše u krugu od 20 metara. Ni jedna do sad, nije uzvratila, mada se par njih osmehnulo. Kad priđem ribi kaže mi da su mi fore krindž i nekad umeju da budu baš grube kad me odbiju. Ja ne znam šta je sa ženama danas, ja sam lep, atletski građen, dobro situiran, muškarac minimum 8/10 a ni jedna me neće, mogu samo da zamislim kako je prosečnima i onima koji su ispod mene. Mislim da bi žene trebalo da shvate da život nije diznijev film i da njihova lepota neće večno trajati.