Udata sam i radim usluzan posao na internetu, sve sto traze od mene ja pokazem. U pozivu mi se ne vidi lice ali što klijent traži to uradim. Mislim da ćete svi to odobriti i reći da je moralno ispravno i da se nemam čega stidti i da to nije prevara iako sam ud na i imam decu. Pošto ste ovde pisali za muškarca
koji se sa mnom se o da nije to preb ra i da je isto kao po . Znači dobro da znam. Moram živeti, moram zaradjivati, muz saznao cime se bavim i podrzao me kada je video koliko doprinosim kuci.
Ne bih imala ništa protiv da budem “samo” domaćica. Evo i zašto. Odrasla sam u porodici u kojoj se biti domaćica nimalo ne ceni. Reći ćete da sam kontradiktorna sada. Majka nije imala svoj stalni posao, ali je ujedno radila sve što i otac, plus naravno sve što zahteva kuća i oko kuće. Muškarci u našoj kući nisu svesni količine tog posla i obaveza, ali ja kao žensko jesam. Kako je moj sadašnji dečko odrastao u nešto drugačijem okruženju i ume da prepozna i ceni taj rad jedne žene (recimo zahvalan je na svakoj skuvanoj kafi, o mojoj želji da nam spremim ručak tek da ne govorim), vidim i znam da sa njim ne bih imala tu vrstu problema da mi se sutradan prigovori: nije ništa radila. Pritom maštamo o velikoj porodici, znači više dece, više obaveza. I mislim da danas nije problem u tome biti domaćica. Uvek će neko reći neambiciozna je, završila fakultet a sedi kod kuće i slično, nevažno je to. Problem je što malo ljudi, i žena, a tek muškaraca, omalovažava posao domaćice.