Patim što nemam nekog dečka bogataša ili mafijaša

Loži me to da bude krimi opasan, da me izvodi, kupuje skupe stvari, obasipa cvećem, znam da mnogo tražim kao na filmu ali želim sve skupo, mislila sam

da nikad ovo neću da poželim jer su me roditelji lepo vaspitali ali eto želim. Patim za luksuzom i životom koje imaju devojke koje su u vezi sa takvima i kojima je život žurka svako veče po separeima, restoranima,

svako malo pa neka putovanja… rado bih trpela batine svakog dana samo da sam u društvu bogataša, na nekoj jahti dok me sunce greje.

Moram sa vama da podelim svoju životnu priču. Rođena sam u malom gradu na jugu Srbije, peto sam dete, imam još jednog mlađeg brata. Živeli smo na rubu egzistencije, to i nije toliko strašno koliko je strašno što je moj otac notorni alkoholičar a majka žena lakog morala. Išla sam u školu kao najveća bednica, nismo nikada imali normalnu ni obuću ni odeću a često puta nismo imali šta da jedemo, na ekskurzije nikada nisam išla, na matursko veče takođe. Brat se u međuvremenu razboleo, završio je u ludnici. Situacija kod kuće se ni sada nije promenila. Mama je psihički obolela, tata i brat piju. Ostali imaju svoje porodice. Ja živim u drugom gradu, završavam fakultet, zadovoljna sam svojim poslom. Svi se čude sto ne idem češće kući, što ne pričam o ocu i majci, a niko ne zna kakvo sam detinjstvo imala. Pored svega ovoga trudim se da budem pozitivna i da se borim za svoje ciljeve.