“VRIŠTAO SAM, REKLI SU DA JE TO MOŽDA POSLJEDNJI PUT…” Stravična ispovijest Ace Pejovića o bolesti supruge, prošao kroz PAKAO

Aco Pejović ne voli previše da eksponira svoju suprugu i porodicu u javnosti, međutim o njima često govori sa puno ljubavi i radosti što ih ima. Ipak, prije nekoliko godina porodica Pejović prošla je kroz pravu tragediju, kada se njegova žena Biljana razboljela.

Naime, Biljana nikada nije imala problema sa zdravljem, a onda se u jednom danu sve promijenilo i doktori nisu znali da li će se oporaviti.

– Bila je zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar- prisjeća se pjevač teških momenata koje bi volio da zaboravi, ali i kada je shvatio ko su mu pravi prijatelji sa estrade koji su odmah pritekli u pomoć.

FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ

– Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom – ispričao je Pejović te dodao da je nakon operacije krenula nova borba za Biljanin život.

– Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima. Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem – možemo da ostanemo bez mame, ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma “Živ se čovek na sve navikne”. Te prve večeri, od stresa ili čega već, desi se da starija ćerka ima neko trovanje, spava u kupatilu pored šolje. Srednja ima problem sa zubom, najmlađa dobije temperaturu u pola noći. Zovem doktora da da infuziju starijoj ćerki i onda kad ih smestim u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi – ispričao je Pejović.

FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ

On je je tada otkrio koliko je Biljani bilo teško da se oporavi, ali porodica je sve vreme bila uz nju.

– Tri meseca nakon operacije traje njena borba. Prvih mesec dana pričala je nepovezano, ljudi posle toga ponovo uče da pričaju, da hodaju. Ona jako voli muziku i onda sam joj puštao Merlina, nema ona pojma gde je, ali pevuši. Kad je mogla da ustane, uzmem je pa onako plešemo po bolničkoj sobi. Ona se ne seća ničega, ali pleše. Ta tri meseca u njenom životu su izbrisana u njenom pamćenju. Kad je došla kući nije znala gde se nalazi. Nepovezano je pričala stalno, često sam zvao doktora da vidim da li je to normalno i do kada bi moglo da traje. Puno sam išao u crkvu i molio se, i mislim da mi je to pomagalo, nalazio sam tamo mir. “Vratila se” kad je doživela blagi šok jer je videla kako izgleda, pogledala se u ogledalo i rekla nam: “Pa dobro, mamu vam vašu, pa je l’ vidite na šta ličim, što mi niste bar obrve i nausnice počupali?”. Mi smo se smejali, tu se brinemo da li ćeš preživeti, a ti brineš o nasunicama – otkrio je pjevač.

Najgori momenti ojačali su Pejovića, koji je istakao je da ga je ova situacija promijenila.

FOTO: ZORANA JEVTIĆ

– Bilo je jako teško, jesam grcao uveče kad sam sam, hoću da se ugušim od suza, jer mi se život promenio u toku noći. Ali nisam dozvoljavao da se stalno plače i pada. Najmlađa ćerka je tad rekla Bilji kako je ne voli i onda smo to tumačili kako, zašto. Sad kad je odrasla je priznala da je to rekla u afektu, jer je to za nju tada značilo da mama hoće da je ostavi. Mnogo puta sam rekao, takvo iskustvo ne bih poželeo najvećem dušmaninu. Sva ta briga, buđenja u toku noći, pa stres kad telefon zazvoni ujutru, onda se spremaš šta ćeš ako bude najgori scenario, šta ćeš deci da kažeš. U tom momentu je najbitnije da budeš pribran i da se boriš, da ne poklekneš. Mislim da je nju spasila ljubav i molitva svih ljudi koji su brinuli za nju – rekao je Aco te dodao:

– Od tad sam promenio mnoge stvari, imao sam ljude sa kojima nisam govorio, bio sam prgav, ali sam od tad spustio loptu i izmirio se sa svim ljudima. Pružio sam im ruku i mislim da je praštanje jedna vrhunska hrišćanska osobina i da treba da praštamo. Život je previše kratak da bismo ga koristili za ljutnje i mržnje – zaključio je pjevač.

Kurir.rs/Grand