Jednog dana pri povratku sa posla u poštanskom sandučiću videla sam da imam poštu. Pokušala sam ga otključati ali ključ mi se zaglavio. Tada je naišao on, moj komšija lepotan po imenu Bojan. “Problemi komšinice?“ pitao je. “A zaglavio mi se…“ nisam ni dovršila oboje smo prasnuli u smeh. “Dopusti meni“ rekao je i nakon par sekundi otključao. “O hvala. Kako si uspeo?” pitala sam ga
“Samo polako. Ništa ne može na silu i grubo“ rekao je. Osetila sam kako mi obrazi gore. Nakon tog dana više smo komunicirali, pozvao me i na kafu kod sebe i roditelja i dosta smo se zbližili. Živeo je dva sprata iznad mene i dopratio me do vrata. Pričala sam nešto bez veze i ne povezano a on nije skidao pogled s mene. Nisam ni bila svesna osetila sam njegove usne na svojima i jezik u svojim ustima. Od tog poljupca
zavrtelo mi se u glavi. Tražila sam ključ po torbici i napokon ga našla. Otključavala sam drhtavim rukama vrata dok me on držao za s e, Kada me je skinuo ostao je bez teksta i nije znao šta bi pre. Ubrzo sam i njega skinula i imala šta videti. Nikada ga tako dub ko nisam imala u s bi. Bio je to predivan osje aj koji sam želela da zauvijek traje.
Drugarici za rođendan smo odlučile da joj uzmemo d*ldo kao šalu pored svega što smo priredile i kupile jer ne može dečka da zadrži duže od mesec dva a često ih menja. Caka je u tome što će taj d*ldo biti napravljen kalupom da bude indentičan kao stvar dečka jedne naše drugarice. On je već kopirao svog.. i pravio d*ldo njegovoj devojci pomoću tih kalupa i silikona. Nećemo joj to reći odakle je, rećićemo samo da smo kupili. Drugarica čiji je dečko “donor” nam je i dala ovu ideju. Iskreno nije mi stalo više do poklona samo želim da vidim kako mu izgleda pa makar bilo i na kopiji.